Svaštara

Zašto je reč “mama” zajednička za sve bebe na svetu?

Svidelo se to nekima ili ne, interkontinentalna upotreba reči “mama” nije usko vezana za opšte prihvaćeno mišljenje o privrženosti beba majkama.

Svaki jezik poseduje svoju reč za vodu. Svahili je zovu “maji”. Danci je zovu “vand”. Japanci “mizu”. Iako sve ove reči opisuju možda i najvažniju stvar na svetu, kao što je voda, lingvistički nemaju ništa zajedničko. A i zašto bi imale, kada potiču sa tri različita kontinenta, evoluirajući među ljudima potpuno različitih kultura i tradicija?

Ali ima jedna reč, koja se isto izgovara na svim jezicima poznatim čovečanstvu. Ta reč je, naravno – “mama”.

To je univerzalna reč, koja opisuje osobu koja nas je rodila, i pružila nam svu ljubav ovog sveta, u našem najranjivijem i najosetljivijem trenutku. Iako se formalna reč “majka” ne izgovara isto na svim jezicima, njena intimnija verzija “mama” ostala je ista u svim jezicima.

Ali reč “mama”, izvorno, nema preterane veze sa ljubavlju prema majci, nego je posledica dve stvari: bebine lenjosti i majčinih grudi!

Konačnu studiju po ovom pitanju, kao univerzalnom fenomenu, sproveo je ruski lingvista Roman Jakobson. On je objasnio da je ljudima, inače, najlakše da izgovaraju samoglasnike, i to otvorenih usta. Bebe, kroz plač, koriste samoglasnike od prvog dana. Konstantno. Kako počinju da eksperimentišu i sa drugim zvucima, bebe polako uvode suglasnike, i to one lakše. Najčešće koriste one, koji se izgovaraju spojenim usnama, kao što su m, p ili b. Bebe koriste svu svoju snagu ne bi li “izbacili” iz sebe taj novi suglasnik, sa prizvukom “Mmmmm”, a nastavljaju ga opuštanjem usta izgovarajući samoglasnike, najčešće “aa”. Kako znamo da bebe najčešće ponavljaju svoje reči, tako dobijamo izgovore poput “ma-ma”, “ba-ba”, “pa-pa”, i tako dalje.

Ali, iz kog razloga bebe koriste “m”, a ne “b”, ili “p”? Zbog majčinih grudi, naravno. Za vreme dojenja, dok se hrane, bebama je najlakše da proizvedu zvuk “mmmm”, kao što je to slučaj i kod odraslih. Asocijacije na nešto dobro, ukusno, slatko, obavezno imaju “mmmm” prizvuk.

Jakobsonov rad nam sugeriše da vaše dete ne zna, zapravo, da je vaše ime “mama”. “Mama” u početku ne predstavlja ljubav i privrženost deteta prema majci. Ono označava hranu!

Rad ruskog lingviste prethodi feminističkim pokretima, i ne bavi se muškarcima kao primarnim roditeljima, te se, shodno tome, ne može podvesti pod bilo koji oblik mizoginije ili nekog drugog oblika nipodaštavanja žena, ili degradiranja njihovih uloga kao majki.

Vremenom, ove reči postaju sinonim za stvarne osobe iz detetovog života, bez obzira koliko različiti ti životi bili. Tako da, ukoliko u toku dana ili noći vaša beba traži maji, vand ili mizu, najverovatnije će tražiti Mamu.

Izvor: The Week | Piše: Therese O’Neill

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.