Film | Muzika

Vodič kroz životno delo čuvenog Čarlija Kofmana

Rad Čarlija Kofmana je već dobro poznat javnosti i ljubiteljima filma. Svi pamtimo sjajne filmske naslove za koje je u velikoj meri zaslužan, niko drugi do, Čarli Kofman. U susret najnovijem stop-moušen filmu za odrasle, Anomalija (Anomalisa), za koji je Čarli radio scenario, Dejzd Didžital časopis nas vodi na sveobuhvatno putovanje kroz životno delo ovog genija.

Eternal Sunshine Of The Spotless Mind

A JE ZA ADAPTACIJU

Nakon ogromnog uspeha posle prvobitne saradnje na filmu Biti Džon Malkovič (Being John Malkovich), Adaptacija se pojavila kao drugi film scenariste Čarlija Kofmana i reditelja Spajka Džounsa. Navodno zamišljen kao adaptacija knjige Suzan Orlean, Kradljivac orhideja (The Orchid Thief), film se na kraju završio kao podjednako fikcioni iskaz Kofmanovog sostvenog procesa mučenja tokom pisanja i interpretacije originalnog teksta.

B JE ZA BRATA

Kako bi secirao i izanalizirao sopstvenu verziju sebe u filmu Adaptacija, Kofman je stvorio svoga brata blizanca, Donalda, koji je takođe scenarista. Obojicu braće igra fantastični Nikolas Kejdž (Nicholas Cage) koji odslikava suprotne aspekte Kofmanovih ličnih unutrašnjih strahova. Donald poseduje samopouzdanje i mačo stav na kojem mu Čarli zavidi, ali istovremeno sa nezadovoljstvom gleda na nedostatak svog umetničkog kvaliteta.

C JE ZA FILM ISPOVEST OPASNOG UMA (CONFESSIONS OF A DANGEROUS MIND)

Kofman je primio okvire scenarija za ovaj Klunijev rediteljski debi, ali je od tada izražavao isključivo svoje nezadovoljstvo kada je u pitanju finalni proizvod. Kofman tvrdi da je Kluni bio zainteresovan za drugačije delove iz originalnog scenarija.

D JE ZA SMRT (DEATH)

Smrt predstavlja konstantnu tragi-komičnu preokupaciju za likove koji naseljavaju Kofmanove bizarne svetove. Od onih koji pokušavaju da prevare smrt obitavajući u drugima, kao što je slučaj u filmu Biti Džon Malkovičpreko Čaka Barisa koji se zapravo bavi smrću u filmu Ispovest opasnog uma, pa sve do Kotardovog sporog i mučnog raspadanja u Sinekdoki, Njujork (Synecdoche, New York). Smrtnost mu je uvek na umu.

E JE ZA FILM VEČNI SJAJ BESPREKORNOG UMA (ETERNAL SUNSHINE OF THE SPOTLESS MIND)

Neosporno najpoznatije Kofmanovo filmsko delo, Večni sjaj besprekornog uma, je njegov najkomercijalniji film, ali bez odstupanja od sopstvene ideje. U pitanju je romantična komedija o gubjenju i pronalaženju ljubavi, sa zvezdama Kejt Vinslet (Kemntin) i Džimom Kerijem (Džoel), koji su nakon bolnog raskida odlučili da jedno drugo obrišu iz sećanja kako bi se ponovo zaljubili. Film dosta govori o tome na koji način gradimo osećanja za najmilije, dok je sa vizuelne strane inventivan i neodoljivo zabavan.

Eternal Sunshine Of The Spotless Mind

F JE ZA FREGOLI POREMEĆAJ

Fregoli obmana je redak psihološki poremećaj gde osoba veruju da su svi koji ga okružuju zapravo ista osoba, moguće i maskirana, i da ga ova osoba želi uhvatiti. Ovaj poremećaj leži u centru Kofmanovog poslednjeg filma, Anomaija i savršen je uređaj za oblikovanje lika koji se ne može povezati sa ostalim individuama u bezdušnom i homogenizovanom modernom društvu, ali uz prisustvo neobičnog humora.

G JE ZA POL (GENDER)

Postoji konstantna tema fluidne polnosti koja se proteže kroz Kofmanom rad, podjednako kao scenarista i kao reditelj. Ludorije zamene tela u filmu Biti Džon Malkovič omogućavaju, kako muškarcima tako i ženama, da iskuse život suprotnog pola. U filmu Ispovest opasnog uma Čak Baris je odgajana kao devojčica tokom prvih šest godina života. Možda i najočiglednije prisustvo ovog pitanje jeste u fimu Sinekdoki, Njujork, u kojem Kejden nije kastriran samo redovnim zamenjivanjem za ženu, već se odlučuje i da ode na kasting za žensku ulogu.

H JE ZA FILM LJUDSKA PRIRODA (HUMAN NATURE)

Ne samo naslov drugog scenarija koji je napisao, već i jedna od njegovih najomiljenijih tema za obrađivanje. Ljudska priroda je priča o čoveku koji je odgajan kao majmun u šumi (Ris Efans), naučniku koji pokušava da ga obrazuje i uključi u ljudsku zajednicu (Tim Robins) i naučnikovoj neobičnoj ženi (Patriša Arket). To je šašavo istraživanje naših životinjskih potreba i želje da iste kontrolišemo, što se sjajno uklapa u Kofmanovo ponovno ispitivanje svesnog i podsvesnod dela uma.

I JE ZA IDENTITET

Ovo je, više od svega ostalog, najkonzistentnija stvar Kofmanovog istraživačkog pisanja. Svaki od njegovih glavnih likova se, na neki način, bori sa pitanjem sopstvenog identiteta – kao umetnici, kao muškaraci, kao žene, kao jubavnici. Identiteti su pretpostavljeni, pa čak i ukradeni od drugih, namerno izbrisani u jednom slučaju i mučno ugrađeni u drugi slučaj. “Ko sam ja?” je ključno pitanje koje se provlači kroz sva Kofmanova dela.

J JE ZA SPAJKA DŽOUNSA (JONZE)

Prvi reditelj koji je doneo Kofmanove reči na bioskopsko platnoje bio Spajk Džouns. Biti Džon Malkovič i Adaptacija su bila prva dva ostvarenja gospodina Džounsa, koji je nastavio svoj izazovan i karakrerističan rad što se može videti i u nedavnom ostvarenju “Her”. Pored samog Kofmana, Spajk Džouns je verovatno jedini reditelj koji na najbolji mogući način može destilovati Kofmanovu karakrerističnu viziju u živo delo.

Spajk Džouns

K JE ZA KETRIN KINER

Ketrin Kiner se prvi put pojavila u Kofmanovom filmu kao Maksin, predmet gotovo svačije naklonosti u filmu Biti Džon Malkovičzatim u Adaptaciji, igrajući samu sebe, a potom ponovo u fimu Sinekdoki, Njujork, u kojem igra neispunjenu ženu nesrećnoga Kejdena.

L JE ZA SMEH (LAUGHTER)

Postoji dosta ozbiljnih, tmurnih i ciničnih tema koje su u vezi sa Kofmanovim radom, ali jedna stvar koja je uvek prisutna je smeh. Njegov rad je u potpunosti modeliran nadrealnim humorom, koji ide od luckastih urnebesnih komedija i delikventnosti do vrhunske crne i zajedljive tragi-komedije. Čak i kada smeh ne predstavlja neki slobodan tok, uvek postoji dovoljno smisla za humor koji leži u osnovi i onemogućava da stvari postanu mrzovoljne.

M JE ZA MALKOVIČ

Naslov. Glumac. Čovek. U filmu Biti Džon Malkovič Malkovič se pojavljuje kako glumeći samog sebe, tako i u vidu lutke u prirodnoj veličini koju kontrolišu drugi. Najnadrealiniji trenutak jeste onaj u kojem sam Malkovič ulazi u spostveni um kako bi pronašao hirovitu realnost nastanjenu ljudima sa njegovim likom, koji su u stanju da ponavljaju samo jednu jedinu reči, i to do besvesti: “Malkovič, Malkovič, Malkovič.”

Biti Džon Malkovič - Čarli Kofman

N JE ZA NIKOLAS KEJDŽA

Uloga u filmu Adaptacija je jedno od najboljih izvođena u Kejdžovoj, često osporavanoj, karijeri. Igrajući dvostruku ulogu, Čarija Kofmana i njegovog brata blizanca Donalda, Kejdž dočarava obe strane istog novčića. U pitanju je neočekivani obrt u kojem se on oslobađa svog “Nouveau Shamanic” stila glume u korist nečega daleko nijansiranijeg i ubedljivijeg.

O JE ZA ORHIDEJE

“Zašto ne može da postoji film samo o cveću?”, pita se lik Čarlija Kofmana dok se bori da adaptira knjigu Kradljivac orhideja. Potraga kroz močvaru za Džonom Larošom i misterioznom duh orhidejom Kofmanu služi kao metafora za sopstvenom potragom savršenog scenarija i savršene muškosti.

P JE ZA LUTKE (PUPPETS)

Njegov prvi film, Biti Džon Malkovič, počinje kao lutkarsko pozorište u izvođenju Džona Kjuzaka (Krega). On je u stanju da kroz lutke oživi fantazije i frustracije (često seksualne prirode) koje ne može da artikuliše na nekom drugom mestu. Ovo postaje još izraženije kada, kao neka velika lutka, počinje da preuzima kontrolu nad telom Džona Malkoviča ne bi li spavao sa Maksin. Šesnaest godina kasnije Kofman je napravio sopstveni lutkarski šou pod nazivom Anomalija, s tim što je ovoga puta koristio stop-moušen umesto žica.

"Anomalisa" - Čarli Kofman

Q JE ZA NEKONVENCIONALNO (QUIRKY)

Nekonvecionalnost likova i situacija je ono gde se nadrealonost Kofmanovog rada često rađa. Od radnje filma Biti Džon Malkovič, koja se odvija na poluspratu, tj. sedmom ipo spratu, i stanova koji su konstantno u požaru, do likova koji neprestano pogrešno čuju svoje protagoniste, nekonvencialni smisao za humor je pomogao u stvaranju jedinstvenog ritma kroz Kofmanovu karijeru.

R JE ZA ROBERTA MEKIJA

Tradicionalne pripovedačke strukture svakako nisu predmet interesovanja Čarlija Kofmana, šta više, ne podnosi ih, naročito u Adaptaciji. Ovo je naročito naglašeno zbog njegovog brata Donada koji prisustvuje seminarima Roberta Mekija, poznatog tutora mladih scenarista. I sam Kofman je jednom rekao: “Prevareni smo u razmišljanju da postoji unapred utvrđeni oblik” – što nam očigledno govori da još uvek nije uveren u ono što Meki priča.

S JE ZA FILM SINEKDOKI, NJUJORK (SYNECDOCHE, NEW YORK)

Nakon pisanja scenarija za pet igranih filmova, Kofman je konačno i sam prešao iza kamere za radi ekspresivnog i snažnog filma Sinekdoki, Njujork. Još jedan izmučeni umetnik u borbi sa sopstvenim radom, sa sjajnim Filip Sejmur Hofmanom kao Kejdenom Kotardom u glavnoj ulozi. Mešanje fikcije i realnosti dok se Kejden i njegova ogromna ekipa bezrezervno predaje realizmu mamutske produkcije o uzaludnosti njegovog sopstvenog života.

T JE ZA TOMA NUNANA

U filmu Sinekdoki, Njujork, Nunan je igrao uznemirujući lik Semija koji je godinama sablasno progonio Kejdena pre nego što je izabran da igra njegov lik u finalnoj verziji. Nadalje, Nunan se ponovo pojavio u Kofmanovom televizijskom filmu Kako i zašto (How and Why), nakon čega je dobio “glasovnu” ulogu u filmu Anomalija, u kojem je pozajmio glas svim likovima osim glavnim protagonistima, Majklu i Lisi.

U JE ZA PRIKRIVANJE (UNDERCOVER)

Momenat velikog prizanja, tj centralni momenat filma Ispovest opasnog uma jeste kada Čak Beris, televizijski producent poznat po zabavnim hit emisijama kao što su The Dating GameThe Gong Show, priznanje da radi kao tajni ubica za vladu.

Čak Beris

V JE ZA PLOVILO (VESSEL)

“Odrasli su kao potpuni haos tuge i fobija.” Osećanja slična ovom se izražavaju i kroz Kofmanovo pisanje u kojem je duša samo plovilo za namučene umove. Malkovič i Majk Stoun iz Anomalije su možda najočigledniji primeri za ovo, ali uvek postoji i onaj osećaj da su ljudi zapravo prazni papiri gde se individulnost projektuje od strane društva, sećanja ili samog čoveka.

W JE ZA PISANJE (WRITING)

Najveći deo Kofmanove karijere do dašanjih dana jeste njegovo delvanje kao pisac, tj. scenarista, ali i sam proces pisanja koji Kofman, na manji ili veći način, oslikava kroz svoje filmove. Ovo se naročito može uočiti u filmovima Adaptacija i Sinekdoki, Njujork koji na neki način prate Kofmanov sopstveni proces pisanja. Pisane reči nose veliki značaj u njegovim filmovima i predstavljaju glavni metod povezivanja sa njegovim likovima.

X JE ZA ZIROKS (XEROX)

Kopije, dubleri, dvojnici. Sve ovo se, u velikim količinama, može pronaći širom Kofmanovog rada, narušavajući sopstveni smisao. Od multipliciranog Malkoviča do izmišljenig brata blizanca Donalda i glumaca angažovanih da igraju stvarne ljude. Kofmanove realnosti su prepune refleksija i kopija.

Y JE ZA ČEŽNJU (YEARNING)

Svi Kofmanovi likovi su zaraženi neopisivom čežnjom. Ona nekada zauzima neočekivane i čak pomalo nelagodne forme, ali je u njenom centru uvek čistoća ljubavi i nežnosti. Na žalost, veliki broj Kofmanovih likova na svome putu nailazi na nepremostive prepreke, ali to ne utiče na njihovu odanost i privrženost.

Z JE ZA ZOGENI (ZOOGENY)

Zogeni je doktrina koja se odnosi na razvoj životinja ili njihovu evoluciju i čini osnov za diskus u filmu Ljudska priroda. Kofman kroz film pokazuje da želje i nagoni divljeg, necivilizavonog, čoveka-majmuna nisu ništa manje civilizovane od želja i nagona samog doktora.


Izvor: DazedDigital

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.