Svaštara

Vampirizam i Srbija: Prvi srpski vampiri

Nosferatu

Reč vampir svakako je najpoznatiji, ako ne i jedini srpski internacionalizam, koji je usvojen prvo u nemačkom, a zatim i u francuskom i engleskom jeziku. Iako susedna Rumunija uživa svetsku slavu i priznanje prestonice vampira, najraniji slučajevi vampirizma zabeleženi su u Srbiji.

Reč “vampire” prvi put je upotrebljena u izveštaju austrijskog carskog načelnika Frombalda iz 1725. godine, koji je u to vreme bio nadležan za Gradištansku oblast (severni deo Srbije je u to vreme bio pod austrijskom vlašću). Uplašeni meštani sela Kisiljeva, kod Velikog Gradišta, insistirali su na ekshumaciji tela preminulog suseda Petra Blagojevića, za kog su verovali da se povampirio. Naime, nakon smrti i sahrane Petra Blagojevića, u selu Kisiljevu je u kratkom vremenskom period umrlo još devet osoba različitog uzrasta, a neki od njih su na samrti rekli da ih je Petar posećivao i pokušavao da ih udavi. Meštani su zahtevali od austrijskih vlasti da se grob otkopa i izvrši pregled tela, što je na kraju i učinjeno. Po otkopavanju groba, u prisustvu meštana, predstavnika austijske vlasti i lokalnog sveštenika, ustanovo se da je telo bilo skoro u potpunosti očuvano uprkos činjenici da je sahranjeno pre deset nedelja. Uznemireni meštani naoštrili su glogov kolac i proboli telo, nakon čega je, ne samo iz srca, nego i iz ušiju i usta potekla sveža krv. Nakon toga telo je spaljeno, a pepeo bačen u reku.

Izveštaj austrijskog službenika Frombalda, objavljen je u bečkim novinama "Wienerisches Diarium"

Frombaldov izveštaj je objavljen u bečkom časopisu Wienerisches Diarium (Bečki dnevnik) 21. jula 1725. Vest se dalje proširila po Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj, a slučaj prvog srpskog vampira iz Kiseljeva posejao je strah Evropom, ali i značajno uticao na stvaranje samog horora kao žanra.

Drugi slučaj vezuje se za hajduka Arnauta Pavla (poznat još kao Arnold Paole), koji je bio hrišćanski najamnik u turskoj vojsci. Bio je oženjen Srpkinjom i često je pričao da je, dok je bio najamnik u turkoj vojsci, imao susret sa vampirom koji ga je pratio do “turske Srbije” gde ga je Arnold ubio. Negde oko 1726/7 Arnaut Pavle je nesrećnim slučajem poginuo i sahranjen je u selu Medveđa kod Trstenika. Ubrzo su meštani počeli da prepričavaju  kako su ga viđali noću, a neki su tvrdili da ih je posećivao i davio. Nekoliko nedelja kasnije zabeleženi su smrtni slučajevi četvoro ljudi, a uzrok smrti je bio nejasan. Naravno odmah se posumnjalo na vampirizam, a činjenica da je umro u sličnom periodu i neposrednoj blizini kao i Petar Blagojević dovodi ova dva slučaja u vezu.

„Potvrda o postojanju vampira“ čuva se u austrijskom državnom arhivu

Pavle je doživeo Petrovu sudbinu – telo mu ekshumirano (od strane vlasti) i probodeno glogovim kolcem, a carski činovnici su sve zabeležili i poslali izveštaj u Beč. Pet, šest godina nakon Pavlove smrti u njegovom kraju je umrlo oko sedamnaestoro ljudi različitih zanimanja i starosti, a njihova smrt je povezana sa Pavlom. I ponovo je austrijska vojna uprava u Beogradu poslala zvaničnu komisiju da razjasni situaciju, sačinjenu od komesara Johanes Flikinger, dva vojna lekara i sveštenika. Sedamnaest tela je ekshumirano. Neka od njih nisu pokazivala znakove raspadanja: tkivo, kosa i nokti nastavili su da rastu, a lica su im bila rumena i naduvena. Austrijski komesari su naredili da se svim telima sa ovakvim simptomima odseku glave, a tela spale. Johanes Flikinger piše opširan izveštaj poznat pod nazivom Visum et Repetum (Viđeno i otkriveno), koji predstavlja autentičan dokument i datira iz 26. januara 1732. godine. Izveštaj je poslat u Beč i Beograd, a kopije stranim vladama.

Sava Savanovic, Zarozje-vodenica

Svakako najpoznatiji srpski vampir, koji često greškom nosi titulu prvog srpskog vampira, bio je Sava Savanović iz mesta Zarožje kod Bajine Bašte. Iako trag o njemu postoji samo u književnosti, ipak to mu nije smetalo da postane slavan. Lik vampira Save Savanovića opisao je srpski pisac Milovan Glišić u pripovetci “Posle devedeset godina”, iskoristivši priču koja se prenosila sa kolena na koleno u selu Zarožje. Glišićeva pripovetka objavljena je 1880. godine, dakle sedamnaest godina pre Bram Stokerovog romana Drakula, a kasnije je poslužila kao sinopsis za prvi srpski horor film Leptirica. Po legendi, veruje se da je seljak Sava Savanović posle svoje smrti živeo u staroj vodenici u selu Zarožje, gde je ubijao i pio krv ljudi koji bi došli da melju žito. Sava Savanović prema legendi živi u obličju leptirice, koja je izletela iz njegovog tela kada su ga proboli glogovim kolcem.

Pored gore navedenih slučajeva, u Srbiji je poznat i slučaj vampira Miloša, kao i poslednji zabeleženi slučaj iz 1923. godine u ulici Bosanska 61, u Beogradu.

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.