Film | Muzika

Teri Gilijam i njegov novi distropijski film “Nulta teorema”

Teri Gilijam

Teri Gilijam (Terry Gilliam) nije ljubitelj stvarnog sveta. Svaki od filmova ovog 73-ogodišnjeg reditelja predstavlja svojevrsnu vežbu bekstva od realnosti, bilo kroz fantaziju (Imaginarijum doktora Parnasusa iz 2009.), satiru (Brazil iz 1985.) ili nadrealizam (gotovo svi filmovi Monti Pajtonovaca).

Njegov poslenji film, Nulta teorema (The Zero Theorem), sa Kristofom Volcom (Christoph Waltz) kao Koenom u glavnoj ulozi koji igra povučenog naučnika u svevidećoj britanskoj korporaciji, je Gilijamova reakcija na današnju hiperstimulativnu internet kulturu. U udaljavanju od tipične distropijske tuposti, njegova vizija Londona jeste pobuda šarenih reklama koje proganjaju pešake duž ulica, izbalansirana sa sanjalačkom virtualnom stvarnosti koju Koen koristi radi bekstva od napada.

Možda se svet promenio od trenutka kada je Gilijam počeo da nudi svoje oštre kritike, ali ne na bolje, i on je, kao i uvek, prilično besan.

Pre nego što počnemo, da li  je ok ukoliko snimam ovo?

Naravno, naravno. Snimala je Državna bezbednosna agencija (DBA), zašto ne bi i ti?

Odlično mesto za početak – Nulta teorema prilično dosta govori o nadgleanju?

Mislim da građani zapravo vole činjenicu da ih neko posmatra i sluša. Svi žive za svoje selfije i tvitove. Da biste zaista postojali neko mora da razgovara sa vama i da vas sasluša. To je mesto gde je Nulta teorema počela i gde se završila. Film je postao fokus za mnoge stvari koje me muče po pitanju današnjice, uključujući ovu stalnu konekciju. Koen samo želi da bude isključen, želi pobeći od sveta koji je preplavljen ljudima koji pune internet slikama hrane koju jedu.

I pre ste radili distripijske filmove nadzora. Šta je to drugačije u današnjoj verziji?

U početku je Mankom, gde Koen radi, dosta podsećao na Ministarstvo iz filma Brazil. Hteo sam da ukažem da ovo telo nije vladino telo. To je sada nešto potpuno drugačije – dominacija korporacija gde je politička strana gotovo sekundarna. Smešno je to što je film zapravo trebalo postaviti u blisku budućnost – nisam znao koliko blisku. Ali većina mojih “futurističkih ideja” su već predstavljale prošlost do trenutka kada su snimljene.

Vaši filmovi često kombinuju elemente poznatog i spekulativnog.

Kada ljudi prave SF filmove, oni se izgleda uvek fokusiraju na futurističku tehnologiju. Ali svet je uvek mešavina tehnologija. Kao npr, imam iPhone koji je moćniji od računara koji je postavio čoveka na Mesec. To je izvanredno. U isto vreme imamo vodovod iz 19. veka koji nam curi.

Christoph Waltz - The Zero Theorem

Glavna sistemska datoteka računara u kompaniji Mankom izgleda kao vremenski korak unazad – toliko je masivna.

Kako računari postaju manji tako centralni kompjuter postaje veći. I novi DBA centar za obradu podataka u Blafdejlu je ogroman – ari, ari i ari prostranstva. Tako da smo Mankom kompjuter modelovali prema uzoru na ogromnu kotlarnicu koju smo pronašli u fabrici čelika. Možda će budućnost i morati biti takva kako bi se izborila sa količinom informacija koje ćemo imati.

Danas možete uraditi dosta više sa manjim budžetom. Da li se tu nešto promenilo u snimanju vaših filmova?

Pre šest godina, kada smo prvi put pričali o snimanju ovoga filma, budžet je bio 20 miliona dolara, a završili smo ga sa 8,5 miliona. Samo oko 500,000 smo uštedeli zahvaljujući unapređenim tehnologijama, na primer, Kristof i Melani su snimili neke delove na njihov iPhone dok je on boravio u Berlinu, a Melani u Francuskoj, zatim su mi ih poslali mejlom i to smo stavili u film. To nismo mogli uraditi pre par godina. Ali sve ostale uštede podrazumevaju naporan ljudski rad, ljudsku domišljatost i to što smo snimali u Bukureštu. Kao i to što su se glumci, inače moji prijatelji, odazvali pozivu za saradnju – ali ne mogu iskoristiti sve svoje prijatelje sledeći put.

Da li budžet utiče na publiku do koje možete da dosegnete?

Ne znam na koji načina da zapravo razmišljam o publici pošto ih, tamo napolju,  ima milion različitih. To se više svodi na to kako da se približite publici kojoj bi se moglo dopasti ono što radite, a koja još uvek nije vaš fan, kako da pridobijete njihovu pažnju. Kada veliki filmski studiji potroše 80 miliona dolara za filmsku kampanju zaista je teško da pronađete prostor gde biste postavili vaš bilbord ili poster.To je ono što ja smatram teškim sada.

Christoph Waltz - The Zero Theorem

Većina vaših kolega iz Monti Pajtonovaca je imala šou ponovnog okupljanja u julu. Da li ikada brinete da je pajtonovski uticaj otišao predaleko?

Kada pogledam u moje heroje koji su me pokretali, osećam se veoma ponosno znajući da smo i mi nečiji heroji. A kako ulazimo u poslednji čin života osećaj je prilično dobar. Ali štampa je potpuno poludela za ovim nastupom Monti Pajtonovaca – pišu o nama kao da smo mi početak komedije. Šta je sa Braćom Marks? Gde je Bastor Kiton? Kao da su svi zaboravljeni. To je deo modernog sveta koji zaista prezirem. Ne postoji istorija – sve postoji samo u nanosekundi.


Izvor: Wired

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.