Svaštara

Šta su snovi i zašto sanjamo?

SVI SANJAJU

Svi ljudi sanjaju, i to dosta. Prosečan čovek potroši oko 6 godina života sanjajući. Stvar je u tome što se ne sećamo svih snova, a ima mnogo toga da se zapamti. Tokom prosečne noći čovek sanja po jedan san na svakih 90-ak minuta. Da li ćete sanjati svega par snova ili desetine njih zavisi od večeri do večeri. A svaki od tih snova je duži od prethodnog. Vaš prvi san traje oko 5 minuta, a do kraja ciklusa sanjanja vaši snovi će trajati oko 45 min.

ZAŠTO SANJAMO?

Naučnici još uvek ne mogu sa sigurnošću odgovoriti na ovo pitanje. Međutim, postoji dosta održivih teorija. Nauka koja se bavi izučavanjem snova je još uvek relativno nova, ali naučnici koji se bave ovim pitanjem otkrili su dosta interesantnih stvari.

ŠTA JE TO SAN?

Prema rečima naučnika snovi se sastoje od slika, misli i emocija koje doživljavate tokom noći. Snovi imaju veliki uticaj na život čoveka, a izučavani su još u doba drevnog Egipta. Šta oni zapravo znače? Šta treba da shvatimo iz njih? Evo nekoliko teorija koje mogu pružiti objašnjenje.


NAJDUGOTRAJNIJA TEORIJA

Psihoanalitička teorija sna Sigmunda Frojda je možda najpostojanija, odnosno najdugotranija. Prema Frojdu, snovi reprezentuju podsvesne želje, ideje i motive. Za njega, snovi u osnovi jesu izraz svih naših želja sa kojima se plašimo suočiti tokom dana. Njegova teorija objašnjava zašto su mnogi naši snovi kojih se sećamo potpuno haotični. Možemo imati noćne more, seksualne fantazije, borbene snove,  a svi oni pokreću emotivnu skalu. Frojdova psihoanalitička teorija tvrdi da zapravo mnogo bolje shvatamo sebe, nego te naše osnovne želje.

INTERPRETACIJA SLIKA

Prema Frojdovoj teoriji snovi imaju dva sloja. Na površini je sama slika koju vidimo, posle čije analize možemo zaći dublje u istinu. Većina snova koje sanjamo nemaju baš mnogo smisla. Šta sve te slike zapravo znače?

DA LI JE SIGMUND FROJD BIO U PRAVU?

Zahvaljujući Frojdu danas svi pokušavamo tumačiti svoje snove. Ali, da li je Frojd bio u pravu? Kako ova oblast nauke napreduje, ne može pronaći baš mnogo dokaza za podržavanje Frojdove stare teorije. Današnji naučnici koji se bave istraživanjem snova napadaju ovu oblast svom raspoloživom modernom tehnologijom. Ipak, koliko god se trudili, naučnici ne mogu zaista pronaći vezu između snova i njihovog psihološkog značaja. Da li ovo znači da biste trebali baciti vašu staru knjigu  za tumačenje snova? Još uvek je rano za to, ali moderna nauka donosi mnoge teorije koje su podjednako uzbudljive kao Frojdova.

MALO MODERNIJI MODEL

Nakon Frojdove teorije usledila je još jedna, teorija Alana Hobsona i Roberta Mekklarlija. Njihova teorija je više naučna, i bazira se na mišljenju da sanjamo samo iz raloga što su moždana kola previše stimulisana tokom spavanja. Zapravo dosta aktivnosti se odvija u limbičkom delu, oblasti koja takođe kontroliše naše emocije, sećanja i čula. To je razlog zašto snove doživljavamo toliko jako. Dok se sve ove aktivnosti odvijaju, druge oblasti našeg mozga pokušavaju naći smisao svega toga, i to je zapravo razlog zašto sanjamo. Ako je ovo zaista tačno, da li onda snovi uopšte imaju neko značenje?

KAKVO ZNAČENJE IMAJU NAŠI SNOVI?

Trenutno aktuelna teorija sna se ne slaža sa Frojdom po ovom pitanju, što ne znači da vaši snovi nemaju apsolutno nikakvo značenje. Snovi mogu biti proizvod preterane stimulacije, ali su ipak sastavni deo najkreativnijeg perioda aktivnosti našeg mozga. Signali koje emitujemo mogu biti nasumični, ali naš mozak kombinuje ove slučajne signale u nove ideje. Iako većina ovih misli ne znači ništa, neke od ovih ideja nam svakako mogu biti od koristi, obzirom da mozak nije u stanju da razmišlja na ovom nivou u budnom stanju.

MOŽDA NAM SNOVI NEŠTO GOVORE?

Da li ste ikada imali noćne more ili snove koji vam se ponavljaju? Kada se vaš mozak fiksira na jednu misao ili emociju, on zapravo pokušava da se oslobodi groznih i dosadnih misli. Kako da znate šta vam mozak zapravo pokušava saopštiti? Savremeni naučnici nisu baš sigurni da snovi uopše imaju neko dublje značenje, dok sledbenici Frojdove teorije pokušavaju pronaći ono što se nalazi iza “slike”.

SNOVI NAM POMAŽU DA UČIMO

Ovo je jedna od retkih stvari o kojoj načnici dosta znaju, kada su u pitanju snovi. Najbolje vreme za apsorbciju informacija jeste pre spavanja. Dok sanjate vaš mozak će apsorbovati nove informacije. Harvardski profesor Robert Stikgold ovo naziva off-line memorijska prerada. Dok spavate, vaš mozak je isključen od spoljnih nadražaja, što mu omogućava da iskoristi svoju celokupnu računarsku snagu za obradu novih informacija. Svi njegovi ispitanici koji su posle učenje otišli da odremaju, kasnije su se pokazali kao uspešniji u reprodukovanju znanja.

MOŽDA NAM POMAŽU I DA SE USPEŠNO BORIMO?

Ernest Hofman, direktor Centra za poremećaje spavanja u Bostonu, Masačusets, sugeriše da “…moguća je (mada svakako ne dokazana) funkcija sna da utka nove stavke u memoriju sistema, na način da smanji emocionalno uzbuđenje i pomaže nam da se borimo sa traumama i stresnim situacijama.”

 ISTRAŽITI NOVE SVETOVE

Možete kontrolisati vaše snove! Prema rezultatima najnovijeg istraživanja, u kojem je učestvovalo 3000 ljudi, “lucidno sanjanje” je moguća stvar. Zapravo, 64,9% ispitanjika je prijavilo da su u snu bili svesni da sanjaju, dok je 34% reklo da su u mogućnosti da ponekad kontrolišu svoje snove. Preuzimanje kontrole nad snovima nije veština koju ima svako, ali se svakako može razvijati, izjavila je Keli Balkli, doktor koji se između ostalog bavi i istraživanjem snova. “Tehnika je posebno korisna za one ljude koji pate od košmara koji se stalno ponavljaju”, kaže on. Doktor Balkli sugeriše da pre nego što legnete ubedite sebe u sledeće rečenice: “Ako opet sanjam taj san pokušaću upamtiti da je to samo san i pokušaću da budem svestan toga.” Kada naučite da svesno sanjate možete oblikovati vaš san onako kao vi poželite. “Lucidno sanjanje poboljšava vašu sposobnost da učite o svetu snova.”

SNOVI UTIČU NA VAŠE RASPOLOŽENJE

Da li ste ikada imali košmar koji vam je odredio nijansu celokupnog dana? Ili možda san koji vam je ulepšao jutro? Ustanovljeno je da snovi imaju veliki uticaj na naše raspoloženje, na isti način kao i što raspoloženje utiče na snove. Ukoliko odete u krevet sa nekim nerešenim problemom, velika je verovatnoća da ćete loše sanjati, dok će dobro raspoloženje prouzrokovati lepe snove. Nažalost, veća je verovatnoća da će se dnevne tegobe reflektovati kroz vaše snove. Ovo je iz razloga što je veća verovatnoća da će mozak razraditi ove poteškoće tokom sna i što je tada spremniji da se suoči sa problemima.

NE MORATE SPAVATI DA BISTE SANJALI

Maštanje tokom dana se može nazvati takođe nekom vrstom sanjanja. Doktor Balkli kaže da ovakav vid meditacije stimuliše mozak na isti način kao i tokom noći dok spavamo.

SNOVI SU NAM POTREBNI

Naučnici nam ne mogu odgovoriti na pitanje zašto su nam snovi potrebni,ali znaju da jesu. Ukoliko ne spavete duže od 10 dana, umrećete. Isto tako, ukoliko ne sanjate nekoliko dana činite nepopravljivu psihološku štetu vašem mozgu. Godine 1959. , radijski DJ Petar Trip pokušao je oboriti svetski rekord u nespavanju i izdržao 8,4 dana. Nedugo nakog ovoga počeo je da halucinira, a kasnije je čak pretrpeo i nervni slom. Tvrdio je da on nije Piter Trip već obična varalica. Halucinacije su se konačno, posle nekog vremena, smanjile i smirile, ali Piter nikada više nije bio isti čovek.


Izvor: Likes

1 Komentar

  1. My body lie, but still I roam

    Sjajan članak, svaka čas!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.