Kultura | Umetnost

Pop art i grafički dizajn – 20 stvari koje niste znali

Pojava pop art pokreta tokom 50-ih nije samo impresionirala bogate, ona je promenila kulturu. Inspiracija koja stoji iza ovog pokrerta, kao i njegovo značenje, su toliko duboki da se i dan danas vodi polemika oko pop umetnosti.  Ona se idalje izučava, proizvodi i konzumira.

1. Pop art je jedan od najpopulatnijih umetničkih pravaca savremenoga doba. Nastao je kao vid popune protiv apstraktnih ekspresionista za koje se smatralo da su pretenciozni i prenaglašeni.

Endi Vorhol - Merlin Monro (1962)Foto: Merlin Monro (1962) -Endi Vorhol

2. Pop art je umetnička forma koja je odražavala povratak ka materijalnim realnostima svakidašnjice. Ovo ja zapravo značilo povratak popularne kulture, odakle i dolazi ovo “pop”. Ova umetnost gradi svoj stil iz vizuelnih aktivnosti i uživanja ljudi: televizije, časopisa i stripova.

Početak pop art pokreta

3. “Mesto rođenja” pop art-a je Velika Britanija, sredinom 50-ih, ali je u SAD-u bio prisutan već od kasnih 50-ih. Cilj je bio da se na dvoboj izazove tradicija uz petpostavku da se vizuelni elementi masovnih medija iz popularne kulture mogu smatrati pravom umetnošću.

4. Pop art se oslanja na oslobađanje materijala van okvira konteksta, njegovo izolovanje ili dovođenje u vezu sa drugim elementima radi kontemplacije.

Roj Lihtenštajn - Viki (1964) Foto: Viki (1964) – Roj Lihtenštajn

5. Pop art se poklopio sa fenomenom pop muzike 50-ih i 60-ih i izuzetno se vezivao za vrcavi i moderni imidž Londona. Na primer, Piter Blejk je redizajnirao naslovicu za Bitlse i Elvisa Prislija. Šta više, on je u svojim radovima koristio glumice kao što je Brižit Bardo, i to na sličan način kao što je Endi Vorhol koristio Merlin Monro za modela.

Britanski pop art protiv američkog

6. U poređenju sa engleskim pop art-om, koji je bio više subjektivan, američki je smatran za emblematičan, anoniman i agresivan. Glavni koncept engleskog pop art-a je bila tema ili metafora. Sa druge strane, moto Endija Vorhola je bio: “Mislim da bi bismo svi trebali biti mašine.” Kao rezultat ovoga on je pokušao da od svoje umetnosti napravi takvu umetnost koja bi izgledala kao da ju je napravila mašina.

7. U Londonu se 1952. pojavila Nezavisna grupa (NZ) koja se smatra najvećom pretečom pop art-a. Tokom prvog sastanka Nezavisne grupe, Eduardo Polozi, umetnik, vajar i jedan od osnivača grupe, je prezentovao svoju seriju kolaža pod nazivom Bank koju je pravio u Parizu u periodu od 1947 – 1949. Ovi kolaži su bili sastavljeni od pronađenih stvari kao što su reklamni materijal, likovi iz stripova, časopisi i svi drugi masovno proizvedeni grafički radovi koji reprezentuju američku kulturu. Prvo umetničko delo koje zaista uključuje i samu reč “pop” je bio kolaž Polozija, pod nazivom “Bio sam igračka bogatog čoveka (1947)”, na kojem se pojavljuje revolver iz kojeg izlazi oblak dima sa natpisom “pop”.

Eduardo Polozi - Bio sam igračka bogatog čoveka (1947)Foto:Bio sam igračka bogatog čoveka (1947) – Eduardo Polozi

8. Pop art umetnici iz SAD-a su koristili dupliranje, reprodukovanje, preklapanje, kombinovanje i aranžiranje beskrajnih vizuelnih elemenata koji su predstavljali američko društvo i kulturu. Endi Vorhol, jedan od najpoznatijih američkih pop art umetnika se izuzetno interesovao za filmske zvezde. 1962. se njegova strast reflektovala u radu portreta Merlin Monro.

9. Endi Vorhol je sumirao celokupan pop art pokret i ulogu medija u njegovoj čuvenoj izjavi “U budućnosti će svi biti poznati na 15 minuta.” Holivud, časopisi, televizija i novine nam svakodnevno proizvode neke nove slike i na taj način proširuju popularnu kulturu.

Karakteristike pop art pokreta

10. Pop art pokret karakterišu teme i tehnike koje su izvučene iz masovne popularne kulture, kao što su reklamiranje, zemaljski kulturni objekti i stripovi. Ovaj umetnički pokret se smatra reakcijom na ideje apstraktnog ekspresionizma. On je uveo slike popularne kulture u samu umetnost, naglašavajući banalne elemente bilo koje kulture, i to najčešće kroz ironiju.

11. Boje koje najviše dominiraju kod pop art umetnika su žuta, crvena i plava. Za razliku od ostalih umetničkih pokreta ovde boje ne odražavaju umutrašnji osećaj umetnika prema svetu. Nasuprot tome, ovde se boje odnose na popularnu kulturu. I to na kulturu koja je insprisala Endija Vorhola da eksperimentiše sa rezličitim tehnikama, kao što je npr. stensil printanje. Ova tehnika je postala izuzetno popularna, naročito za masovnu proizvodnju.

Endi Vorhol - Džeki (1964)Foto: Džeki (1964) – Endi VOrhol

12. Roj Lihtenštajn je razvio stil koji se bazirao na vizuelnom maternjem jeziku stripa. Glavne karakteristike ovoga stila su bile izražene boje, crne konture i tonovi predstavljeni stilom Ben-Day dots. Ovo su bile metode štampanja tonova u stripovima tokom 50-ih i 60-ih.

13. Karakteristike pop art umetnosti su bile jasne linije, oštre boje, kao i predstavljanje simbola, ljudi i objekata iz popularne kulture. Pop art pokret je zamenio destruktivne, satirične i anarhične elemente dadizma zahvaljujući poštovanju koje je imao za konzumerizam i masovnu kulturu.

14. Tokom pop art pokreta umetnici su uživali u satirizaciji objekata, uvećavajući ih do ogromnih proporcija. Uobičajene teme su bile hrana i predmeti za domaćinstvo, kao npr. stolice i toaleti koji su izrađivani od mekane, sunđeraste plastike umesto uobičajenih materijala od kojih su se inače izrađivali. Primer za ovo je Mekani toalet Klasa Oldenburga.

Kembelove konzerve za supu Endija Vorhola

Pop art u pakovanom dizajnu

15. Tokom pop art pokreta mogli ste videti logotipe i etiketiranje proizvoda koje se baziralo na obrisima izbora pop art umetnika. Dobar primer za ovo su npr Kembelove konerve za supu Endija Vorhola. Šta više, pop art umetnici su svoju inspiraciju pronalazili i u etiketiranim brodovima koji su prenosili maloprodajne artikle. Uzmite na primer Kembelovu kutiju za sok od paradajza ili kutiju za Brilo sapun Endija Vorhola.

Kembelova kutija za sok od paradajza, Endi VorholFoto: Kembelova kutija za sok od paradajza, Endi Vorhol

Uticaj pop art-a u savremenom grafičkom dizajnu

16. Suvlasnik Internacionalne pop galerije iz Njujorka, Džef Džefi, kaže da je pop umetnost jača nego ikada. Naravno, trgovci, kolekcionari, izdavači i aukcijske kuće se slažu sa njim. Svi oni ističu neka od najvećih imena današnjice: Klemensa Brilsa, Romera Brita, Džejmsa Rizija i Stiva Kaufmana između ostalih, koji svi rade u pop stilu i veoma su uspešni na samom tržištu umetničkih radova.

Umetnost je izraz onoga što se dešava u svakom društvu. 50-ih i 60-ih, u Engleskoj i SAD-u, ona je predstavljala haos koji se sastojao od reklamiranja, potrošnje, televizije, stripova i mode. Sve je to imalo toliko uticaja na našu kulturu da se pop art i danas veoma ceni.

Vespa - Pop art

Pop art, kao pokret, nastavlja svoj hvalospevni uspeh sve do današnjih dana, bilo da govorimo o originalnom delu koje se prodaje za ogroman novac ili printovima koji se prodaju u enormnim količinama. Postalo je jasno da je pop art bio mnogo više od izražavanja i to je teško ignorisati. Ovu umetnost možete videti gde god da pođete. Na javnim mestima, pa čak i u reklamama, zašta se prvobitno i koristila 50-ih.

17. Kao što i sam naziv implicira, pop art je prilično popularan. Džuli Maner, jedan od direktora Museum Editions-a u Njujorku kaže da “se svaka umetnost obraća čoveku na emotivnom nivou, ali pop art deluje na iskustvenom nivou. Ona dolazi iz svakodnevnog života.”

Pop art

18. Pop art dela se i dan danas koriste u štampanom obliku kako bi se napravile šarene čestitke za rođendan, dizajnirane majice, bedževi, kalendari, posteri, platna – što je teško ignorisati. Karakteristike ovog umetničkog pokreta, naročito svetle boje i tačke, nikada nisu izbledele. Popularna umetnička forma nastavlja da fascinira kulturu sve do danas.

19. Neki ljudi bi se mogli zapitati kako to da pop art ima toliko snažno prisustvo, čak i posle više od 50 godina. Odgovor leži u tome da je pop art okupio veliki broj pristalica tokom godina, a ispostavio se i kao dobra investicija. Drugi ljudi opet veruju da moda ima svoje periode kada se okreće nekim starijim vremenima i da je upravo to ono što se desilo sa pop art-om. Postoji i hipoteza po kojoj se vratio kao potreba Amerikanaca da budu u okruženju poznatih stvari.

Džuli Maner navodi da se umetnost u pop žanru stalno menja. Ona ide u korak sa društvom i vremenom na način na koji drugi žanrovi to ne rade. Rut-En, iz Crown Thorn Publishing-a, kaže da je najbolja stvar sa pop art-om ta što je on kros kulturalan. Ova umetnost nema političke izjave i stav, i predstavlja jednu od najboljih umetničkih formi za onoga koga bi umetnost mogla zastrašiti. Rat, anti-ratni protesti, pretnje napadima i strah od nuklearnih bombi su podjednako realni i danas kao i 50-ih.

Pop art

20. Pop art je i danas inspiracija mnogim umetnicima. Mnoge elemente iz pop art-a možemo prepoznati u današnjim radovima, bilo da je u pitanju veb dizajn, grafički dizajan ili neko drugo kreativno polje. Bez sumnje, radovi Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna su među najcenjenijima i inspirisali su mnogobrojna savremena umetnička dela. Danas, dizajneri stvaraju kul printove, digitalne ilustracije, postere i slično, ali sa elementima kao što su: jake boje, tačkaste slike, lica poznatih, serije slika sa istim printom ili kućnim stvarčicama, kao što su televizor, radio i kamera.


Izvor: SpeckyBoy

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.