Planeta

Nekada najgušće naseljeno mesto na svetu, danas napušteno ostrvo!

Ostrvo Hašima, 17 kilometara udaljeno od obala Nagasakija, poznato je po dva imena: “Gunkanjima”, u prevodu “Ostrvo vojnih brodova” i “Midori nashi shima”, odnosno “Ostrvo bez zelenila”. Brutalan prizvuk kojim su prožeta imena ovog ostrva, je posledica njegovog prizora i ranije, a posebno danas. Gunkanjima je mali grumen stene, prekriven urušenim ostacima nekadašnjeg radničkog naselja.

Gunkanjima ostrvo

Kompanija Mitsubishi je otkupila ostrvo 1890. godine, kako bi uspostavila postrojenje za vađenje podvodnih rezerva kamenog uglja. 1916. godine su izgrađene prve devetospratne stambene jedinice, sa balkonima sa kojih se pružao nadasve klaustrofobičan pogled na okolinu. Do 1959. godine, čak 5.000 rudara sa svojim porodicama je naselilo ovo ostrvo površine 12 fudbalskih terena, i učinilo ga u tom trenutku, najgušće naseljenim mestom na svetu.

Stanovnici su se za zalihe hrane oslanjali na zvanične vlasti, ali za sve ostalo, ostrvo je bilo samoizdrživo. Škole, igrališta, bioskopi, radnje, bolnice i ambulante, pa čak i bordeli, svi su oni nesmetano funkcionisali u ovoj zajednici godinama. Nije bilo motornih vozila, pa čak ni liftova u zgradama, nego se do najviših spratova dolazilo preko masivnih betonskih stepenica koje su spajale susedne građevine.

Tokom 60-ih godina prošlog veka, Japan je postepeno prešao sa uglja na naftu, prihvatajući je kao osnovnu sirovinu u svojim potrebama za gorivom. Kao rezultat toga, rudnici kamenog uglja širom zemlje bili su zatvoreni. Izuzetak nije bio ni Gunkanjima. Januara 1974. godine, kompanija Mitsubishi je organizovala ceremoniju u lokalnoj gimnaziji, kako bi i zvanično zatvorili rudno postrojenje. Bez ikakvih razloga da više žive tu, hiljade ljudi je u potpunosti napustilo ostrvo u roku od dva meseca. Gunkanjima je od tada nenaseljena.

Gunkanjima ostrvo

Decenije kiša, vetrova, tajfuna i nevremena na okružujućem moru, uslovile su masovnu degradaciju i propadanje monolitnih građevina. Delovi nekadašnjih balkona, usled raspada, padaju po ruiniranim betonskim šetalištima, koja su skoro neprepoznatljiva usled ogromne količine šuta rasutog po celom ostrvu. Čak se i tragovi bivših domaćinstava još uvek mogu pronaći – šoljice za čaj, tricikli, televizori proizvedeni šezdestih godina, kucaće mašine i mnoštvo drugih predmeta svakodnevnice. Jedini zvuk na nekada najnaseljenijem mestu na svetu, je huk pacifičkih talasa i duboki eho koji promaja ostavlja za sobom.

Gunkanjima ostrvo


Fotografije: Jordy Meow | Izvor vesti: Slate

Povezane Vesti:

1 Komentar

  1. Roxa

    Super su vam tekstovi!!!Slucajno sam vas nasla…sve pohvale i da trajete dugo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.