Film | Muzika

Najbolji neholivudski animirani filmovi 2000-ih

Ovi filmovi iz 2000-ih su definitivno ostavili trag za generacije koje dolaze. Iako se radi o animiranim filmovima najveći deo liste nije namenjen mlađoj publici. Ovi filmovi podstiču duhovni razvoj i pružaju pogled na svet koji bi inače bio “izgubljen u prevodu”.

Holivud, a naročito Dizni i Piksar, nam nude mnoštvo animiranih radova, često fenomenalnih, ali njihova popularnost je uglavnom i njihova najveća karakteristika. Ovde se bavimo drugačijim crtanim filmovima koji, najvećim delom, lete ispod radara, ali su zasluženo osvojili pažnju filmofila koji nisu toliko mejnstrim.

U nastavku predstavljamo 11 animiranih neholivudskih filmova koji su snimljeni u poslednih 14 godina. Svakako da postoje i drugi koji su vredni pominjanja, ali za sada ovo su oni kojima odajemo zasluženo poštovanje.

Chico & Rita (2010)

Chico & Rita (2010)

Smešten u kasne 40-e i rane 50-e, ovaj dugometražni animirani film nije usmeren ka deci kao ciljnoj publici. Njegovi najimpresivniji aspekti su sama priča i muzika, tragična romansa koja se odvija u glavnom gradu Kube, Havani, između pijaniste i pevačice. Protagonisti su talentovani umetnici koji se zaljubljuju, ali njihovi snovi i slatko-gorak osećaj nostalgije predstavljaju prepreku ljihovoj ljubavi.

Film odslikava ne samo Havanu, već i Njujork, Las Vegas, kao i mnoge druge gradove i to kroz impresivne boje i pozadine. Raznovrsnost ove animacije, koja naizgled deluje kao ručno urađena, se savršeno uklapa u egzotiku samog filma, dok nam muzika savršeno dočarava špansku atmosferu. Priča se bavi složenim pitanjima kao što su diskriminacija, eksploatacija i potraga za slavom, što ga čini zaista dubokim i potpunim delom. Film opisuje ljubavnu priču koja se manje bavi pitanjem ljubavi a više njenim preprekama.

The Illusionist (2010)

The Illusionist (2010)

Žak Tati (Jacques Tati) je još 1956. napisao ovo delo ali ga nije obelodanio. Porodica je, nakon njegove smrti 1982., držala scenario van očiju javnosti duže od 50 godina, ali je reitelj Silvan Šome (Sylvain Chomet) uspeo da namoli Tatijevu ćerku da mu dozvoli da ga adaptira.

Film je prvobitno trebao biti akcija, posvećen njegovom odnosu sa ćerkom. Međutim, završio je kao polu nemi film sa nekoliko minimalističkh dijaloga. Glavni lik u filmu je jasna predstava samog Tatija: starac pogrbljenih leđa koji obično nosi kaput i lulu u ustima, uznemiran zbog odumiranja njegove karijere na kraju 50-ih. Film se bavi staromodnim mađioničarem koji je, između ostalih primitivnih iluzija, specijalizovan za zečeve i šešire i koji je primoran da se preseli kako bi našao posao. Tom prilikom on upoznaje jednu mladu devojku, verovatno jedinu koja se još uvek ugleda na njega.

Ovo je portret o prolaznosti vremena, ljudskom starenju i gubitku svrhe u društvu. Sve ovo je, na veoma uredan način, predstavljeno u stilu stare animacije sa šarmantnom jednostavnošću i spektakularnim pozadinama.

Wallace & Gromit: The Curse of The Were-Rabbit (2005)

Wallace & Gromit: The Curse of The Were-Rabbit (2005)

Ovaj dobro ponati, nekonvencionalni duo čoveka i psa, predstavlja ligu samu za sebe, skakajući iz kratkometražnih filmskih serija u dugometražni film, a sve u režiji originalnih stvaraoca i pisaca Nika Parka i Stiva Boksa. Koristeći glinu kako bi oslikao Volasa, pronalazač i njegov pas, Gromit, prolaze kroz niz katastrofalnih misija kako bi osigurali selo “Gagantsko povrće vere” i zaštitili gigantske lubenice i šargarepe od zečeva. Kako bi ovo ostvarili oni pribegavaju korišćenju Volasovih katastrofalnih izuma, kao što su vakum za usisavanje zečeva i rehabilitacija zečeva.

Pisanje je svakako jedan od najduhovitijih i najprijatnijih aspekata filma. Likovi i setovi su napravljeni od plastelina dok fascinantna stop-motion animacija omogućava isticanje detalja. Zahvaljujući lakom britanskom humoru ovaj film se može okarakterisati kao porodični film, ojačan fenomenalnim glimcima kao što su Piter Salis, Helena Bonam Karter i Ralf Fajns. Iako sama priča u pojedinim trenucima gubi pravac definitivno ne oskudeva u zabavi.

Paprika (2006)

Paprika (2006)

Ovo je, pre svega, jedan čudan film. Svetao, živopisan i šaren u svakom pogledu. Animiran i produciran od strane Madhouse -a i Sony Pictures Entertainment-a, film predstavlja japansko naučno fantastično ostvarenje koje nam govori o istraživaču psihologu i njegovom uređaju pod nazivom DC Mini koji terapeutima omogućava da uplove u snove svojih pacijenata. Ovo je mističan vizuelni svet u kojem na pritisak dugmeta možete ući u nečiji um gde obitavaju mnogobrojne opasnosti.

Veoma često su glavni fokusi ko-scenarista, Kona i Seishia Minakamija, obimni halucinogeni efekti i ostala vizuelna zadovoljstva. Film je miks 3D i ručno crtane animacije što je, možda, i najbolji način za predstavljanje naše bujne mašte. Hiper realizam koji od nas zahteva da ne trošimo vreme na analiziranje filmskih plotova već da se jednostavno prepustimo vizuelnom doživljaju. Definitivno film koji nije namenjen deci, ali koji na izuzetna način uspeva da oslika alternativnu stvarnost.

Howl’s Moving Castle (2004)

Howl’s Moving Castle (2004)

Ovo je adaptacija istoimene dečje knjige u režiji Hayao Miyazaki-a koja prati glavnu junakinju Sofi koja upada u veliki broj nevolja. Sofi je 18-ogodišnja devojčica koja radi u prodavnici šešira u jednom gradu evropskog izgleda. Kada na Sofi bude bačeno veštičje prokletstvo ona će početi ubrzano da stari što će je na kraju prisiliti i da napusti sam grad. Tada će Sofi naići na mističnu stvar koja će joj otvoriti vrata ka mnogim drugim svetovima gde će upoznati zanosnog mladića koji poseduje moć protiv demona.

Za fanone Miyazaki-a ovaj film je prava poslastica. Sve je toliko detaljno i prirodno urađeno, kao i vizuelno zapanjujuće da je teško razumeti koliko je zapravno kompleksno pravljenje jednog ovakvog filma.

The Triplets of Belleville (2003)

The Triplets of Belleville (2003)

Ovo je, nepogrešivo, najšarmantnije delo Silvana Šomea (Sylvain Chomet). Priča vas pokreće, ali na veoma suptilan način. Ukoliko bi neko uhvatio ovaj film na polovini verovatno da ne bi mogao shvatiti priču koja se, inače, fokusira na ljubav između bake i njenog unuka, Čempiona.

Nakon melanholičnog detnjstva Čempion postaje profesionalni biciklista. Njegova baka, koja je ujedno i njegov trener, prati ga na čuvenu trku Tour de France, gde Čempion biva kidnapovan od strane francuske mafije. Zajedno sa još dvojicom umornih atleta Čempiona odvode u Belvil i to u kockarske svrhe.

Vrhunac nastaje kada baka i njihov beskrajno odani pas započnu jurnjavu za Čempionom, prelazeći okeane i, čak, živeći na ulici, samo da bi ga pronašli. Melanholični ton traje tokom čitave priče, ali činjenica da u filmu gotovo i da nema dijaloga mu daje dodatni šarm. Tada upoznajemo Trojke (Triplets), tri izuzetno siromašne starice koje stvaraju muziku i ukazuju na prijateljstvo pomažući baki u njenoj potrazi.

Ovo je film o snovima, strastima i porodičnim vezama.

Ernest & Célestine (2012)

Ernest & Célestine (2012)

Ovo je jedan od najslađih animiran filmova ikada. Francusko-belgijska komedija-drama u režiji Stivena Obiera, Vinsenta Patara i Bendžamina Renera, rađena po istoimenoj dečjoj knjizi belgijskog autora i ilustratora Gabrijela Vinsenta. U svetu podeljenom između medveda i glodara upoznajemo jednog specifičnog medveda, Ernesta, i mladog miša, Selestina, koji tokom priče postaju prijatelju pomažući jedan drugome u svojim odvojenim svetovima.

Pravo poštovanje ide načinu na koji su, kroz sliku prijateljstva između medveda i miša, prikazane predrasude, diskriminacija, fanatizam i etiketiranje.

Waltz With Bashir (2008)

Waltz With Bashir (2008)

Ari Folman je izraelski dokumentarista koji koristi animaciju kako bi rekonstruisao sećanja, halucinacije, noćne more i  prošlost.

Ovo je, verovatno, najozbiljniji film na ovoj listi. U pitanju je nasilna i jaka slika režiserovog sećanja kao pešadijskog vojnika u okviru izraelskih odbranbenih snaga 1982.  Kada ga 2006. poseti prijatelj iz vojske kako bi porazgovarali o njegovim noćnim morama Folman shvata da nema sećanja iz tog perioda. Tada započinje potragu za svojim sećanjima i ljudima sa kojima je bio u Bejrutu: prijateljima, vojnicima, psiholozima… Poražavajući film pasivnog genocida koji rekonstruiše masakr hrišćanske policije.

Persepolis (2007)

Persepolis (2007)

Šarmantno jednostavna adaptacija autobiografske novele u režiji same autorke Franko-Iranian Marjane Satrapi i Vinsenta Paronoa. Ovo je priča o odrastanju devojčice Satrapi u pred-revolucionarnom periodu Irana tokom 1970-ih. Animacija se uglavnom sastoji od monohromatskih tonova, jakih crnih linija i pojedinih sivih nijansi. Idealna adaptacija originalnog stripa koja daje život nepokretnim slikama bez uništavanja njegove osnove.

Mnogo toga je upakovano u 98 minuta ovoga filma uključujući karakter i duh samih likova, kao i isticanje važnosti ženske figure u zemljama koje osporavaju pravo na slobodu koju stičemo samim rođenjem.

Mary and Max (2009)

Mary and Max (2009)

Istinita priča u režiji Adama Eliota koji nam kroz glinene likove priča priču o Aspergerovom sindromu i prijateljstvu na daljinu. Ovaj australijski film nas prvo upoznaje sa usamljenom Meri koja živi u malom australijskom gradu sa svojim problematičnim roditeljima i petlom. Njen deda joj priča priče da bebe dolaze sa dna pivske čaše. Kako bi saznala odakle zaista dolaze bebe Meri će potražiti nasumičnu adresu u telefonskom imeniku i poslati pismo u Ameriku Maksu Horovicu, sredovečnom Jevrejinu iz Njujorka koji pati od Aspergerovog sindroma, koji je, kao i Meri, bez ijednog prijatelja. Maks će odgovoriti na pismo čime započinje prijateljstvo koje će kroz prepisku trajati više decenija.

Korišćenje gline pretvara ovaj film iz ozbiljnog i dubokog u pomalo vrcav, omogućavajući nam da se smejemo u trenucima u kojima bismo inače bili veoma emotivni – a takvih momenata je mnogo. Film se bavi mnogobrojnim životnim aspektima kao što su: depresija, alkoholizam, samoubistvo i smrt.

Spirited Away (2001)

Spirited Away (2001)

Japansko nacionalno blago, Hayao Miyazaki, nam donosi priču o desetogodišnjoj devojčici Čihiro koja na svom putu u novi komšiluk ulazi u svet duhova. Kao i u ostalim Mijazakijevim filmovima devojčica je glavna junakinja i njen glavni cilj jeste da spasi svoju porodicu. Od naizgled razmaženog deteta, ljutog na svoju porodicu i nesrećnog što mora napustiti svoje prijatelje, ona završava kao odraslo dete koje uči kako da se osloni samo na sebe i uviđa stvari koje su bitne u životu.

Iako je majstor za kreiranje magičnog i fantastičnog sveta kao reprezentacije dečje mašte i vizije, ovo je ipak, bez sumnje, bilo njegovo remek delo 2000-ih. Ručno crtana, a zatim digitalizovana animacija, ima zanosan kvalitet što ovaj film čini vanvremenskim, zajedno sa njegovim vizuelnim izumima. Fokus je na samoj temi, na to kako dete reaguje na dislociranje, na naglu usamljenost i gubitak.


Izvor: Taste of Cinema

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.