Film | Muzika

Najbolje reklame u režiji svetski poznatih reditelja! (VIDEO)

Svet tv reklamiranja je dosta teško pitanje. Prodaja samog proizvoda milionima dnevnih potrošača u isto vreme zavisi od vremena, kao i od strogog budžeta, svarajući prilično stresnu atmosferu u kojoj reditelj mora da uklopi svaki detalj reklamne strategije kako bi uspeo pridobiti svoju ciljnu publiku, i to na najbrži mogući način. Što se reklama duže prikazuje proizvođači plaćaju više, dok je pažnja gledaoca sve manja.

Zbog ovih nemilosrdnih vremenskih ograničenja ne postoji prostor za grešku: poznata lica su obično jedan od prepoznatljivih faktora koji može pokrenuti publiku. Upravo se zbog ovoga često ne primenjuju ista pravila na muzički ili video spot: kako tv reklama može imati vizuelni stil? Kako reditelj može uklopiti svoj način razmišljanja u tako ograničeno vreme, pridržavajući se u isto vreme mnogobrojnih reklamnih pravila koje mora poštovati.

Istina je da mogu. Možemo se složiti da postoje određene reklame koje se izdižu iznad ostalih, a sve zahvaljujući talentovanim rukama samog reditelja. One imaju veliki lični pečat i lišene su redovnog narativa i vizuelnog ograničenja.

Ovo je lista i kratka analiza nekih od njih.

# Mark Romanek – Masked Warriors (Call of Duty, 2013)

Maskirani ratnici (Masked Warriors) je  možda jedan od najupečatljivijih doživljaja novijeg vremena kada je u pitanju reklamiranje i audio-vizuelni doživljaj generalno. Zahvaljujući tome što je prvobitno postavljen na YouTube, tizer trejler za Call of Duty dostigao je preko 12 miliona pregleda, što je veoma zavidna brojka kada je reč o jednom tizeru. Call of Duty je veliko ime u svetu pucačkih video igrica iz prvog lica, a Mark Romanek je svoje ime napravio kao plodan reditelj spotova i kritički ljubimac sa filmom Never Let Me Go u kojem igraju Endru Garfild, Kira Najtli i Keri Muligan.

Zbog čega Maskirani ratnici prikazuju novu paradigmu u reklamiranju: televizija više nije jedini medijum koji je dostojan za prenos audiovizuelne poruke, a svakako nije onaj gde reditelj sa vizijom može doživeti pun sjaj. Romanek vezuje svoje oko za lepu i sumornu predstavu apokaliptične postavke, prikazujući niz maskiranih ratnika sa glasovnom pozadinom, a upravo je to ono što pogađa temu u sam centar. Ono čime se reklama još ističe jesu osvetljenje i pažljivo dizajnirani kostimi, za šta je takođe zaslužan gospodin Romanek i njegove godine iskustva.

# Wes Anderson & Roman Coppola – Candy L’Eau (Prada, 2013)

Obzirom da su već zajedno sarađivali na filmovima Darjeeling LimitedMoonrise Kingdom, Vesu Andersonu (Wes Anderson) i sinu poznatog reditelja Frensisa Forda Kopole (Francis Ford Coppola), Romanu Kopoli, bio je poveren zadatak na naprave tri kratke reklame (ili jedan kratki film) za novi Pradin miris Candy L’Eau .

Sa Léa-om Sydoux u glavnoj ulozi, koju znamo iz filma Blue is the Warmest Color, reklama na francuskom jeziku predstavlja omaž francuskom nju vejvu (French New Wave) i savšeno se uklapa u Andersonovu artiljeriju i vizuelni stil.

Istini za volju, reklama je više Anresonova nego Kopolina vožnja: dominira vrcava Andersonova ružičasta paleta, dobro postavljene i brzopokretne kamere, troje odraslih koji se ponašaju kao naivna deca i emotivno nezgodne situacije.

# Spike Lee – Air Jordans (Nike, 1989)

Spajk Li (Spike Lee) je režirao čitavu seriju zabavnih reklama za kompaniju Najk, i to za seriju patika Er Džordan u kojima se pored košarkaškog super stara Majkl Džordana pojavljuje i sam Spajk Li, i to kao Mars Blekmon. To je isti onaj Mars Blekmon kojeg je Spajk Li igrao u svom filmu iz 1986., She’s Gotta Have It. Međutim, upravo njegov slogan iz ove reklame je ono što je popularizovalo njegovog lika: “Mora da je zbog patika.”

Crno bele slike, brzi i kratki fragmenti i in-your-face dijalozi koji karakterišu veći deo njegovog rada, prisutni su i u samoj reklami čineći je popularnom kod klinaca širom sveta, prvenstveno zbog stava “suviše kul za školu”.

#Jonathan Glazer – Dreamer (Guiness, 2001)

Glejzerova reklama predstavlja sastavni deo složene kampanje koju je 2011. lansirao Dijego kako bi se u Velikoj Britaniji promovisalo točeno pivo Ginis. Predstavlja samo jedan deo četvorodelne kampanje koja se bazirala na frazi “dobre stvari dolaze onima koji čekaju”. Tri od četiri reklame je režirao Džonatan Glejz, ali “Sanjar” je najpečatljivija od svih.

Strogo se držeći crno bele kamere, sa par lepo animiranih veverica koje pričaju, ovaj televizijski spot se okreće komičnoj strani alkoholizma i njegovom psihotičnom uticaju na san. Jedna od specijalnih nota reklame jeste i glavna muzička tema, kao i celokupan dizajn zvuka koji funkcionišu kao podsvesni podsetnik, gde nam slike koje vidimo mogu izgledti potpuno besmisleno uprkos njihovom prilično očiglednom značenju.

# David Lynch – The Third Place (Playstation 2, 2000)

Dejvid Linč (David Lynch) je čovek koji se bavi svim i svačim. Njega ima bukvalno svuda: od televizije do bioskopa, od slikanja do muzike, od muzičkih spotova do reklama… Gotovo da ne postoji umetnička forma koju ovaj nadrealni reditelj još uvek nije istražio.

Kao sastavni deo širokog publiciteta, za svoju novu Plejstejšn konzolu koju je Soni izbacio na prelasku veka, The Third Place je, bez pogovora, jedna od najprimećenijih i najčudnijih. Dvodnevno snimanje u Los Anđelesu je zapravo rezultat osamnaestomesečnog istraživanja, a ova reklama je jedina koja je navodno zarobila maštu grupe koje je učestvovala u eksperimentu.

Zapravo i ne čudi da se ovo dogodilo: nadrealna i besmislena priroda same reklame je jasna metafora za beskonačnost i žanrovsku šarenolikost koju gejming medijum nudi.

Interesantna na linčovski način i svakako drugačija od svega što se obično emituje na televiziji.

# Darren Aronofsky – Meth: Not Even Once (Montana Meth Project, 2011)

Uprkos trenutnom trendu ove liste, nisu uvek sve reklame usmerene na prodaju nečega. Generalno, ultimativni cilj jeste da gledalac postane svetan postojanja nečega. Pa, upravo je to ono na šta ukazuje ova reklama Darena Aronofskog (Darren Aronofsky). Svaki 30-osekundni video ove reklame je jeziv i hiper realistično odslikava zavisnike meta.

Sa oštrom rasvetom, ručnom kamerom i fantastičnom šminkom, njegovi snimci, kao i film Requiem for a Dream, nude strašnu sliku narkomanije od koje se prevrće stomak, a sve sa fokusom na to kakav efekat droga ima na omladinu i tinejdžere.

Sva četiri spota koja su snimljena u ovu svrhu odaju utisak hladnoće i grafičke prenaglašenosti, bez straha da se otkrije pravi užas zavisnika kristal meta, kao što je već jednom učinio u filmu Rekvijem za san.

# Michel Gondry – Smarienberg (Smirnoff, 1998)

1999., braći Vačovski (The Wachowskis) je bilo odato priznanje kao “izumiteljima” vizuelnog stila koji je poznat kao “bullet time”, zamrzavanje scene kako bi se bacio fokus na usporeni pokret metka koji prolazi kroz prostor. Istina je da je presedan postavio Gondri, i to godinu dana ranije sa svojom reklamom za Smirnof, Smarienberg.

Reklama je pravi kotao vizuelnih trikova i brzog editovanja. Potpuno otkačen spot u okviru kojeg se scene brzo smenjuju zajedno sa relativnim kinematografskim umirenjem i bogatom paletom boja, krećući se kroz Ešerovu dimenziju koja ovo piće čini totalno uzbudljivim i kul.

Iako je reditelj filma The Eternal Sunshine of the Spotless Mind najveći broj nagrada osvojio za svoju reklamu za Levis, sjajni vizuelni doživljaj za Smarienberg je nešto što je potrebno reklamirati.

# Spike Jonze – Lamp (IKEA, 2002)

Da li ste pomislili da postoji tačka gledišta kada je u pitanju snimak lampe? Ukoliko niste, Spajk Džounz (Spike Jonze) je momak koji može odgovoriti na vaša emotivna pitanja o lampi. Poznat kao holivudski disident još i pre ove reklame, Džounz je režirao ovu, prvo tužnu, a zatim komičnu reklamu kao sastavni deo Ikeine kampanje “Unböring”.

Ovo je malo genijalno reklamno delo koje nam priča priču o lampi koja je napuštena i zatim zamenjena drugom, boljom i novijom. Pratimo njen kratak boravak u stanu, zatim na trotoaru, pod jakom kišom, parodirajući na taj način gomilu filmskih momenata za manje od 30 sekundi.

U reklami, lampu doživljavamo kao psa ili slatkog kućnog ljubimca. Džounz veoma lako, zahvaljujući svom majstorstvu vladanja medijumom, razvija kod gledaoca empatiju za to neželjeno biće. U poslednjoj sekundi se pojavljuje nasumični lik koji gledaoce naziva ludacima zato što imaju određenu emociju prema lampi. Uostalom, taj objekat nema osećanja kao mi, a novi je mnogo bolji. Pa zašto bismo onda osećali tugu?

Ikeina prodaja nameštaja je skočila za 8% tokom emitovanja ove reklame, a sve zato što je Džounz jedan od retkih reditelja koje je uživanje gledati šta god da rade.


Izvor: Taste of Cinema

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.