Planeta

Kris Hedfild: 6 stvari u kojima filmovi nisu razumeli svemir na pravi način

Kris Hedfild (Chris Hadfield), koji vam je možda poznat preko video klipova koje je upload-ovao na YouTube tokom svog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici, je imao želju da postane astronaut već sa devet godina, odnosno od trenutka kada je na televiziji video sletanje čoveka na Mesec. I tako je i postao. “Nije bilo lako – bile su potrebne decenije napornog rada, požrtvovanje, neizmerna podrška porodice i malo sreće.” Evo šta je on imao da kaže o par stvari koje je naučio nakon dve svemirske misije i pet meseci provedenih na brodu Međunarodne svemirske stanice.

6. Ubiće te na izenađujće svakodnevni, zemaljski način

Kris Hedfild u svemiru

Tokom svoje prve šetnje u svemiru sam oslepeo na posla sata, što je veoma zabrinjavajuće. Vidiš, mi u našim odelima nosimo zalihe vode iz razloga što moramo biti napolju u kontinuitetu 8 sati, a održavanje svemirske stanice je žedan posao. Nekoliko kapljica mi je pobeglo, uhvatilo česticu sa moga vizira i uletelo mi u levo oko. Moje telo je prirodno odreagovalo pokušavajći da izbaci česticu uz pomoć suza. Ali suze ne padaju u svemiru, samo se nagomilavaju u stilu začepljenog odvoda. I tako su se nastavile gomilati sve dok nisam izgubio vid na oba oka. Imao sam osećaj kao da mi je glava u akvarijumu za ribice, samo u svemiru.

To je bilo potpuno čudno iskustvo jer su mi sva čula bila gotovo beskorisna. Sve što sam mogao jeste da pričam. Prvo smo pomislili da se možda radi o curenju gasa u odelu pa sam ga probušio, što se može reći i ovako: da sam plutao po svemiru potpuno slep slušajuću zvižduke oticanja kiseonika. Upravo trenuci kao što je taj jesu razlog zašto prolazimo kroz toliko obuku.

Tragedije su nešto što nam nije nepoznato kada se radi o istraživanju svemira. Između Čelendžera, Kolumbije, Sojuz 1 i Sojuz 11, 18 astronauta je poginulo na misijama. Još 11 ih je poginulo tokom treninga. Radnici na zemlji su takođe dali svoje živote, uključujući i njih 48 koji su poginuli prilikom jednog raketnog punjenja goriva.

Ovo ne govorim iz razloga kako bi neko pomislio da putovanje u svemir nije vredno rizika, ali želim objasniti zašto preuzimamo rizik. Kada sam seo na sedište za lansiranje znao sam da su mi šanse da slučajno poginem 1:38. To su pristojne šanse u kazinu, ali ne toliko dobre kada ste vezani za jednu od najkomplikovanijih mašina ikada napravljenih, koja samo što treba da se otisne sa zemljine površine. Nisam imao dokaza da ljudi, koji su bili odgovorni za moju bezbednost, nisu olako pristupili poslu, ali pošto sam imao poverenja u njih znao sam da to nije slučaj.

5. Odlazak u toalet u svemiru je super

Toalet u svemiru

“Kakav je osećaj ići u toalet u svemiru?”, je jedno od pitanja koje mi ljudi najčešće postavljaju, jer bez obzira koliko godina imate, vršenje nužde u svemiru budi svačiju maštu. Zapravo je veoma jednostavno.

Kada je reć o čvrstom izmetu, on vazduhom biva usisan u skladište gde se izlaže svemirskom vakumu koji ubija sve bakterije i neutrališe miris. Pakuje se u kontejnere za skladištenje koji u potpunosti izgore kada ponovo uđu u zemljinu atmosferu.

Za urin muškarci koriste levak a žene čašu. Oni se pričvršćuju za cev koja usisava mokraću u skladište u kojem se kasnije obrađuje i pretvara u pijaću vodu. Obzirom da je veoma skupo i nepraktično nositi vodu u svemirsku stanicu, svaka kap tečnosti je dragocena. A možete i naopačke piškiti, čisto zabave radi, kao što sam ja učinio. Zar ne biste i vi?

Kris Hedfild u svemiru

Pravi trik je znati kada je potrebno da odeš. Svi dobro poznajemo taj osećaj na Zemlji, ali kada nema gravitacije koja će otpad gurati napolje, telo vam ne može dati prave signale. Prvi put kada sam otišao u svemir, dok sam radio, primetio sam da mi je stomak naduvan kao balon. Tek tada sam shvatio da je vreme da odem i obavim “neke stvari”.

4. Čak i svakodnevni zadaci zahtevaju inovativna rešenja u svemiru

Kris Hedfild u svemiru

Nije samo odlazak u toalet nešto što se menja u svemiru – morate ponovo naučiti sve ono što već znate i radite. Pomislite na bilo koju banalnu, svakodnevnu stvar koju radite, a ja vam garantujem da bi svemir od vas zahteva da prilagodite sam pristup toj stvari. Npr., kada sečete nokte na Zemlji, možete slobodno pustiti da ostaci padaju na pod. Oni će biti u nekom trenutku usisani ili će ih možda pojesti pas. Ali kada sečete nokte u svemiru ne smete dozvoliti da oni lebde unaokolo, već ih morate seći pored vazdušnog usisnog kanala.

Sa pranjem veša je još lakše. Dobar par farmerki će vam u svemiru trajati šest meseci, a ja nosim iste čarape i došnji veš po četiri dana (sa ovim sam pokušao nastaviti kada sam se vratio na Zemlju, u ime nauke, ali se moja žena protivila). Razlog je taj što nas odeća u svemiru zapravo ne dodiruje, ona pluta oko naših tela, bez dodirivanja kože i bez upijanja prljavštine. Ukolio vam je potrebno šišanje možete zamoliti kolegu da se lati mašinice koja je prikačena za vakumsku cev.

Kris Hedfild u svemiru

Najteži zadaci su oni od kojih se to najmanje očekuje. Obuvanje cipala se pokazalo kao iznenađujuće nezgodna stvar, jer sa cipelom na jednoj nozi i rukama koje pokušavaju da vežu pertle, ostaje vam samo jedna noga na raspolaganju za podupiranje i zadržavanje druge cipele da ne odleti predaleko.

Najbolja svakodnevna aktivost u svemiru je spavanje. Jednostavno se privežemo kaiševima u vertikalnoj vreći za spavanje i klimnemo glavom. Zvuči neprijato, ali razmislite – možete opustiti svaki mišić. Bukvalno lebdite dok ne zaspite.

3. Odlazak u svemir vas tera na povraćanje, a prilikom povratka se gegate kao pijanac

Karen Nyberg - Međunarodna svemirska stanica

Postoji razlog zašto naš avion za obuku nosi nadimak “Kometa povraćanja”.

Povraćanje u svemiru nikako nije zabano imajući u vidu da su kese za povraćanje prilično teške. Ali nećete dugo imati potrebu za njima, imajući u vidu da su u proseku potrebna do tri dana da se prilagodite bestežinskom stanju. Nakon tog inicijalnog incidentra teško ćete osetiti nešto više od povremenog gađenja, ali imamo lekove koji nam pomažu u takvim situacijama. Kada pomislite na šta se vaše telo zapravo privikava, neverovatno je koliko smo fleksibilni.

Povratak na Zemlju zahteva duže prilagođavanje iz razloga što vam mišići atrofiraju kada nisu u upotrebi. Ja sam npr. izgubio 8% kosti oko kukova, i to nakon svakodnevnog dvočasovnog vežbanja u svemiru. Bile su mi potrebne četiri nedelje da bih ponovo normalno trčao.

2. Astronauti igraju interesantne svemirske igre

Kris Hedfild u svemiru

Pre nego što bilo ko pita, ne, seks u svemiru nije deo naše zabave. Mi smo mala grupa fokusiranih profesionalaca koji rade u okruženju nulte gravitacije, bez preterane privatnosti – čak iako bismo poželeli, to bi bio, u najmanju ruku, veliki izazov.

Kao komadant stanice, konstantno sam bio u potrazi kako da stvari načinim zabavnijim, jer iako svi mi volimo naš posao, stres dugotrajnog boravka u neprijateljskom okruženju, daleko od naših porodica, je nešto što svakako utiče na nas. Dobra igra je npr. žmurke, a ja sam izmislio svemirsku varijantu pikada.

Takođe smo organizovali i trke do drugog kraja stanice, postavili pravila i beležili vreme. Volimo i da sviramo, to je još jedna veština koju morate ponovo učiti, bilo da se radi o flauti, klavijaturama, ili u mom slučaju, gitari. Lako možete pogrešiti jer ste navikli da vas vodi težina vaše ruke. Ali sa druge strane, dobro je jer vam ne treba kaiš i možete pevati celoj planeti. Poenta je, muzika je izuzetan način da se opustite u svemiru.

Video za pesmu “The Space Odyssey” je zapravo vikend projekat sa mojim sinom, jer iako kružite oko Zemlje, morati pronaći vremena za porodicu.

1. Viđate lepotu koja vam je dovoljna za čitavu večnost svakoga dana

Zemlja iz svemira - NASA

Naravno, postoje ogromni razlozi zbog kojih sam bio srećan da uradim sve ovo, uključujući i deo kada sam rizikovao život. Biti u svemiru je jedino iskustvo, za koje kada čujete vam pada vilica. Kada sam bio na toj prvoj svemirskoj šetnji nisam više bio onaj isti devetogodišnji dečak koji gleda u zvezde – bio sam među njima. Znam da  naša odela izgledaju glomazna, ali kada imate veličanstvo rotirajuće Zemlje sa jedne strane, i zapanjujuće, beskonačno crnilo svemira sa druge strane, imate utisak da je to odelo izuzetno malo i tanano.

Zemlja izgleda još neverovatnije kada je oluja na njenoj tamnoj strani. Možete videti munju kako se pomalja i seče oblake kao velika neonska sijalica. Izgleda kao da neko prevlači veliki beli marker preko naše planete. Dobijete osećaj njene prave jačine i veličine, osećaj koji ne može doživeti na Zemlji. Zatim su tu i prelepe polarne noći – sve u svemiru izgleda kao specijalni efekat, toliko je nestvarno.

Videti naš dom kako se tiho vrti u praznini je ponizno, motivišuće i zapanjujuće lepo. To menja vašu perspektivu kada je svet u pitanju. Biti astronaut, za mene, je mogućnost da ovakve trenutke doživljavam svaki dan dok ujedno ostvarujem svoj dečački san, znajući da sve što postižemo danas samo pomera granice za sutra.


Izvor: Cracked

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.