Planeta

Kratak vodič kroz magični Island

Island je nordijska ostrvska zemlja koja predstavlja vezu između Severnoatlantskog i Arktičkog okeana, i to na Srednjeatlantskom grebenu. Ovaj greben jeste divergentna tektonska ploča, odnosno konstruktivna granica koja je smeštena duž dna Atlantskog okeana, i sastavni je deo najdužeg planinskog venca na svetu.

Ovo je zemlja najveće vulkanske aktivnosti na svetu u kojoj se nalazi i najmoćniji vodopad na svetu Detifos, kao i najveći lednik Vatna (Vatnajökull). Lednik prekriva više od 8% ukupne površine Islanda sa prosečnom debljinom oko 400 metara. Unutrašnjost zemlje uglavnom sačinjavaju polja lave, peščani platoi, planine i glečeri. Obale se zagrevaju zahvaljujući Golfskoj struji, tako da zemlja ima umerenu klimu uprkos njenom geografskom položaju van Arktičkog kruga.

Vatnajökull Island

Upoznajte sa nekim karakteristikama ove zemlje čiji su stanovnici jedni od najdugovečnijih na svetu!

1. Island je najređe naseljena zemlja u Evropi. Dok ostatak sveta vrvi od prenaseljenosti Island se sa svojih oko 300 000 stanovnika smatra za najnenaseljeniju zemlju, što svakako ima svojih prednosti koje se prvenstveno ogledaju u ogromnim površimana netaknute prirode. Njeni prvi stanovnici su bili irski monasi koji su na ostrvo gledali kao na pustinjsko prebivalište, sve do početka 9. veka.

2. Prosečan životni vek za žene je 81,3 godine, dok je za muškarce 76,4 godine, što je jedan od najvećih proseka na svetu.

3. Mnogi Islanđani veruju u vilenjake. Interesantna stvar jeste ta da su pojedini putevi na Islandu preusmereni iz razloga da bi se izbeglo uznemiravanje na područjima za koja se veruje da u njiima žive vilenjaci. Čudne formacije lave, koje se mogu naći širom zemlje, su kroz narodnu kulturu objašnjavane kao trolovi koji su pretvoreni u kamenje u trenutku kada su se susreli sa dnevnom svetlošću. Danas na Islandu samo deca veruju u trolove, a nekada široko rasprostranjeno verovanje u duhove je u opadanju. Neki veruju da je razlog tome struja, koja je odagnala noćne strahove.

4. Islandska kultura neguje visok nivo rodne ravnopravnosti i građanskih prava. Ovo je prva zemlja na svetu koja je imenovala ženu kao šefa države, i to 1980. kada je izabrana Vigdis Finnbogadottir.

5. Islanđani jako cene kniževnost i drže svetski rekord po broju pročitanih knjiga po glavi stanovnika.

6. Islanđani su izuzetno ponosni na svoje vikinško nasleđe i neguju ga kroz umetnost, muziku i festivale.

7. Island je zemlja najveće vulkanske aktivnosti na svetu sa svojim čuvenim vulkanom Hekla. Ovde se, rame uz rame, susreću i postoje snage leda i vatre. Oko 11% od ukupne površine zemje je pokriveno glečerima, a oko 30% poljima lave. U proseku se vulkanske erupcije događaju na svakih pet godina, na svu sreću najčešće u nenaseljenim delovima. Glečer Vatna se prostire na 8 400 km, što ga čini najvećom ledenom kapom u Evropi.

Polarne noći na Islandu

8. Islanski jezik je u proteklih 1000 godina ostao gotovo nepromenjen.

9. Fenomen poznat kao “Aurora Borealis” ili polarne noći se najbolje može videti sredinom zime (novembar-decembar) i to kada je vedro.

9. Na Islandu nema komaraca. Osnovni razlog je uglavnom vezan za isuviše hladne temperature, ali i za upornost meštana koji su ih gotovo u potpunosti oterali zahvaljujući svojim debelim krznima koje nose.

10. Korišćenje imena i prezimena je malo drugačije od očekivanog. Naime, na Islandu ljude možete zvati samo po vlastitiom imenu, pošto prezimena ne postoje, odnosno ne koriste se. Žene zadržavaju svoje prezime i posle udaje, a ukoliko nekoga želite da pronađete u javom imeniku moraćete potražiti isključivo pod vlastitim imenom (ne i prezimenom). Većina Islanđana i dalje koristi stari vikinški petronimični sistem umesto porodičnih prezimena, koristeći različite forme za ćerke i sinove. Npr., čovek pod imenom Haraldur Magnusson i njegova žena Helga Jonsdottir mogu imati sina Petura, čije konačno ime može biti Petura Haraldsson ili ćerku čije će ime biti Ingibjörg Haraldsdottir. Veoma logično, ali ovaj sistem davanja imena predstavlja pravi košmar za zaposlene na aerodromima i u hotelima. Takođe, vlastita imena moraju unapred biti odobrena od strane vlasti, a svaki predlog novog imena se mora dostaviti na razmatranje.

11. Više od 90% Islanđana pripada Luteranskoj crkvi.

Hveravellir Island

12. Island je, geološki govoreći, najmlađa zemlja na svetu obzirom da je počeo da se diže sa Severnoatlantskog dna pre 25 miliona godina, kao produkt vulkanskih erupcija koje se i dan danas odvijaju. Određeni delovi zemlje su još uvek toliko neravni i džombasti da ne čudi što su američki astonauti izabrali baš Island kao poligon za pripreme sletanja na Mesec. Island je zemlja koja geološki još uvek menja svoj izgled o čemu svedoči i novi deo zemlje, ostrvo Surtsey, koje se izdiglo nakon vulkanske erupcije 1963.

13. Island je zemlja u kojoj je radna nedelja jedna od najdužih u Evropi, a Islanđani su poznati po svojoj posvećenoj produktivnosti.

14. Drugačija fauna. Uprkos mnogobrojinim mišljenjima na Islandu nema polarnih medveda. Doduše, na svakih desetak godina može se zateći po neki slučajno zalutali medved turista sa Grenlanda, koji baš i nije dobrodošao da ostane. Jedina domorodačka životinja je arktička lisica. Ovde možemo sresti i irvasa, lasicu i mnoge retke domaće vrste: islandskog konja, kravu, ovcu i psa ovčara.

16. Skoro svi gaje krompir. Zbog vremenskih uslova i kratkog leta postoji mali broj kultura koje možete gajiti na Islandu, osim ukoliko nemate plastenik. Upravo je to razlog što skoro svaka kuća ima svoj maleni baštenski deo u kojem se gaji krompir. Ovo je namirnica koju Islanđani jedu na gotovo sve načine: kuvan, na roštilju, pečen u rerni, gratinirani. Pored krompira gaje i rabarbare, jagode, razne bobice, šargarepu, zelenu salatu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.