Film | Muzika

Kralj krimića: Kako je pisac Elmor Lenard utro put za Kventina Tarantina

Elmor Lenard

Elmor Lenard (Elmore Leonard) je bio popularni američki romanopisac i scenarista, koji je preko 50 godina obezbeđivao materijal za mnogobrojne filmove. Iznenađujuće je, obzirom da je izgradio svoju reputaciju kao romanopisac krimi priča, da su njegove prve priče adaptirane za ekran u vestern stilu. Ova kratka dela su bila napisana za pulp magazine kada je Lenard još uvek radio u reklamnoj agenciji, pokušavajući da utvrdi i postavi sebe kao pisca, zarađujući dva centa po reči. U jednom intervjuu, koji je dao za Criterion, on se priseća kako je bio plaćen svega 90$ za priču 3:10 za Jumu (3:10 To Yuma), koja je bila njegova prva priča pretočena u film 1957., a nakon toga ponovo 2007.

Originalna verzija Delmara Dejvisa (Delmer Daves) svakako jeste odličan film, ali će privrženici Elmora Lenarda biti iznenađeni kada otkriju da je on napisao ovu priču. Radnja je usmerena na rančera (Van Heflina) koji prati odmetnika (Glen Forda) na voz kojim odlazi u zatvor. Pored filma 3:10 za Jumu, još jedna njegova priča iz rane karijere je adaprirana za filmsko platno, takođe u duhu vesterna. U pitanju je film Visoki T (The Tall T) iz 1957., režiran od strane američkog reditelja Bada Boetičera (Budd Boetticher) sa Randolfom Skotom u glavnoj ulozi. Iako se ponovo radi o dobrom filmu, moglo bi se reći da je on par svetlosnih godina udaljen od preokupacije kasnijih filmova koji su rađeni prema Lenardovoj krimi fikciji. Široko otvoren prostor i čitava vestern koncepcija nekako izgleda u potpunoj suprotnosti sa urbanom vrevom tipičnih Lenardovih trilera.

3:10 za Jumu (3:10 To Yuma)

To je dokaz da njegov opseg pisanja nisu bile samo tradicionalne vestern priče, kao 3:10 za Jumu, već i revizionističke vožnje kao što je Džo Kid (Joe Kidd) iz 1972., sa Klint Istvudom (Clint Eastwood) u glavnoj ulozi. Ovaj tip usamljenika kojeg igra Istvud je na isti način oslikan i kroz film Serđa Leona (Sergio Leone) i Martina Rita (Martin Ritt) u filmu Hombre sa Pol Njumanom (Paul Newman) u glavnoj ulozi.

Elmor Lenard je imao loše, odnosno prilično nisko mišljenje o većini adaptacija njegovog dela. Međutim, lako je zaključiti zašto su mnogi filmski stvaraoci, od holivudskih oldtajmera Dejvisa i Rita, pa do kasnije generacije nezavisnih reditelja kao što su Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) i Stiven Soderberg (Steven Soderbergh), bili privučeni njegovim radom. Bio je majstor pripovedanja koji je stvorio veliki broj veoma upečatljivih likova.

Po njegovim pričama su čak snimljene i komedije, kao što je Veliki skok (The Big Bounce) iz 1969. sa Rajanom O Nilom, čije je rimejk snimljen ponovo 2004. Njegova presuda povodom ova dva filma je bila sažeta i poražavajuća. Kada se rimejk pojavio 2004. Lenard je verziju iz 1969. zajedljivo nazvao “najverovatnije drugim najgorim filmom svih vremena”.

Filmovi bazirani na Lenardovim pričama, kojih se najživopisnije sećamo jesu filmovi iz 90-ih, kao npr. Kratki rezovi (Get Shorty) iz 1995. o filmskom mafijaškom poslovanju ili Tarantinov Džeki Braun (Jackie Brown) iz 1997. Lenard je takođe svojim pričama inspirisao i jedan od Soderbergovih filmova, Daleko od pogleda (Out of Sight) iz 1998. Ni Džeki Braun ni Daleko od pogleda nisu bili strogo planirani filmovi. Bogatstvo karakterizacije i dijaloga je bilo ono što je bitno, a ne pljačkanje i akcija. Reditelji su očigledno bili u potrazi za komičnim potencijalom Lenardovih fikcija.

Džeki Braun (Jackie Brown)

“Uspon Kventina Tarantina ima dosta veze sa svetom Elmora Lenarda. Kao što bi i on sam priznao, do trenutka kada je prava suština Lenardovog pisanja ovekovečena kroz film Kratki rezovi, svi su već bili pripremljeni za Pse iz rezervoara (Reservoir Dogs) ili Petparačke Priče”, izjavio je Stiven Soderberg  za magazin Sight and Sound. “Zapravo, filmovi Kratki rezovi, Džeki Braun i  Daleko od pogleda  jesu knjiški primeri onoga što reditelj radi, iz razloga jer se u sva tri oseća stih  Elmora Lenarda, a  opet su međusobno potpuno različiti.”

Soderberg  ukazuje i primećuje šta je to što Elmora Lenarda još uvek čini privlačnim za filmske stvaraoce. Razlog je taj što mogu oblikovati Elmorov rad prema svom senzibilitetu. Ukoliko želite da napravite tvrde i nasilne filmove Elmor je čovek za vas. Ukoliko želite da napravite komediju Elmor je čovek za vas. Čak i ukoliko želite da napravite vestern Elmor je još uvek čovek za vas.


Izvor: The Independent

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.