Retrovizija

Da li ste znali da je Isak Njutn želeo da napravi svoj univerzalni jezik?

Isak Njutn zakoni

Čuveni fizičar iz 17. veka, Isak Njutn, poznat je po mnogim stvarima. Predstavio nam je zakone kretanja i gravitacije, kao i kalkulus, odnosno infinitezimalni račun, granu matematike koja se bavi funkcijama, izvodima, integralima, limesima i beskonačnim nizovima. Takođe, Njutn je obimno pisao i o optici i njenoj upotrebi, a površno se bavio i alhemijom u određenoj meri. Ipak, malo ljudi zna da je Njutn tokom svojih studentskih dana pokušavao da stvori i oformi svoj univerzalni jezik.

Navodno, mladom Njutnu je smetala činjenica da su značenja, odnosno definicije reči određena slučajnošću. Smatrao je da bi celishodnije i logičnije bilo da se uvede formula, koja bi ljudima omogućavala da znaju šta određena reč znači samim slušanjem te reči. Ili Njutnovim rečima: “Neka imena stvari iste sorte počinju na isto slovo: instrumenti na slovo s, zveri na slovo t, strasti i osećanja na b, itd.”

Lingvista Arika Okrent i ilustrator Šon Onil, dali su kratko ali efektno objašnjenje Njutnove logike za univerzalni jezik:

Tokom uvodnih godina studija, Njutn je napisao planove za novi jezik, koji bi bio oslonjen na samu suštinu, prirodu stvari koje želimo da opišemo, a ne na puku slučajnost prilikom odabira definicije. Prema njegovim planovima, prefiksi i sufiksi bi služili isključivo kao suptilni indikatori različitih varijacija. Najznačajniji sačuvani spisi na ovu temu, pokazuju kako prefiksi mogu da menjaju definiciju reči “tor”, što je njegova reč za temperaturu, da bi dobili mnogo detaljnije opise za npr. nemoguće vruće – “owtor”, poprilično vruće – “awtor”, toplo – “etor”, neznatno hladno – “aytor” i ekstremno hladno – “oytor”, sa svim gradacijama između.

Sam Njutn, sa današnje tačke gledišta, u sasvim je finom društvu. Ljudi koji iz (veoma ozbiljnog) hobija kreiraju i izmišljaju nove jezike, nazivaju se jezičkim konstruktorima ili konlangerima (eng. conlangers). Najuspešniji izumljeni jezik na svetu je Esperanto, koji datira još iz 1887. godine. Ipak, konlangere ćete najpre naći u domenima naučne fantastike i fantazije, gde su izmišljeni jezici bitan deo celokupne priče, i predstavljaju esenciju svetova koje opisuju. Na primer, J.R.R. Tolkin je izumeo vilenjački jezik za svoju trilogiju Gospodar Prstenova. U novije doba, David J. Peterson je izmislio jezik za HBO seriju Igra Prestola (Game of Thrones), dok je Mark Okrand, izumeo klingonski jezik, za Zvezdane Staze III: Potraga za Spokom.

Ovi fiktivni jezici obično su ograničeni malim fondom reči, tek po nekoliko hiljada, i osim Esperanta – kojim se dva miliona ljudi danas sporazumeva, koncentrisani na Evropu, istočnu Aziju i Latinsku Ameriku, nisu se ozbiljnije integrisali u svakodnevicu. Istina, klingonska verzija Hamleta postoji, a takođe i mala onlajn zajenica sa katedrom na kojoj se uči Na’Vi jezik iz Avatara, koji je izumeo lingvista za keltski jezik, profesor Paul Frommer. Ipak, nijedan nije uspeo da se nametne kao bona fide govorni jezik.

Ni Njutnovi nascentni pokušaji nisu bolje prošli. Kada je shvatio da će mu biti potreban ceo život da završi svoj projekat, sa vrlo malim izgledima na uspeh, obustavio je sve, i krenuo da se bavi drugim stvarima. Inače, Principia se ne bi sama od sebe napisala.


Izvor: Gizmodo

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.