Film | Muzika

Intervju sa Dejvidom Kronenbergom – “Nikada o sebi nisam razmišljao kao o proroku”

Dejvid Kronenberg (David Cronenberg) je jedan od glavnih inicijatora i predstavnika žanra “body horror” ili “venereal horror” .Ovaj kanadski reditelj se već godinama kroz svoje filmove bavi ljudskim strahovima prilikom telesnih transformacija i infekcija, preplićući psihološko i fizičko.

Kroz prvu polovinu svoje karijere Kronenberg je uglavnom istraživao horor i naučno fantastične teme, da bi se kasnije njegov rad proširio izvan ovih granica. Smatra se za najsmelijeg, najbezobraznijeg i najizazovnijeg narativnog reditelja sa engleskog govornog područja.

Znamo ga iz filmova Kontrolori (Scanners), Videodrom (Videodrome), Muva (The Fly), Goli ručak (Naked Lunch), Gospođa Baterflaj (M. Butterfly), Sudar (Crash). Postojanje (eXistenZ), Spajder (Spider), Istorija nasilja (A History of Violence), Ukleti blizanci (Dead Ringersi drugi.

Dejvid Kronenberg

Ćao Dejvid! Ovde si da nam kažeš nešto o predstojećoj izložbi tvojih filmskih rekvizita (1) pod nazivom “Evolucija”. Da li namerno pokušavaš da predmetima iz filmova daš izgled nekakve  ikone?

Ne. Radim iznutra ka spolja. Ako se nešto tom prilikom projektuje na sam predmet to je onda prava poslastica.

Kako izgleda videti da vaše ideje postaju stvarnost? iPod izgleda kao pravi kronenbergovski koncept…?

Mnogi naučno-fanstastični pisci iz moje mladosti, kao npr. Artur Klark (Arthur C Clarke) su bili ponosni na svoja predviđanja budućnosti (2). Ali to zapravo nikada nije predstavljalo uzbuđenje za mene. Nikada o sebi nisam razmišljao kao o proroku. Svaki čovek ima antene, samo su ih neki isključili. Ako si umetnik onda ih pojačavaš.

Ako su vaše antene dovoljno osetljive pokupićete neke stvari koje su anticipacija budućnosti, želeli to ili ne. U Videodromu (3) se možda može reći da sam previđao internet, ali sama ideja interaktivne elektronske komunikacije je za mene bila očigledna. To je jednostavno izgledalo kao neminovnost, pa nisam ni smatrao da je neka bitna stvar konkterno ga izmisliti.

Šta vaše antene kupe ovih dana? Mislio sam na vest da ste uzgajali mikro mozgove…

Da, cerebralni organoidi! Najčistije istraživanje je stvar koja izgleda apstraktno i beskorisno, ali na kraju ispadne da se zapravo radi o stvari koja transformiše društvo. Svako od naših otkrića je zapravo i otkrovenje o tome kako naše ćelije funkcionišu. Ljudsko biće je modul koji je kontrolisan od strane naših gena. Za vaše gene vi ste samo najobičniji transmiter. Ovo je tama: sebični gen koji se približava onome što ljudsko biće zaista jeste.

Izložba predstavlja viziju Dejvida Kronenberga. Da li vas brine da slika koje će živeti posle vaše smrti ne bude ono što vi sada jeste?

To se neće dogoditi. Možete videti šta se dešava sa ostalim umetnicima kada umru.To je nekontrolisano. Postojalo je vreme kada se Šekspir smatrao za izrazito nevažnog lika. Njegova reputacija je prošla kroz mnogobrojne faze, od kojih nijedna nije uticala na njega. Ono što je uticalo na njega jeste njegova reputacija dok je bio živ. Ne bi me uznemirilo da pomislim da bi moj rad mogao potonuti u vodu bez traga. Pa šta? To mi ne smeta.

Goli ručak (Naked Lunch)

Da li se plašite smrti?

Da i ne. Ponekad samoubistvo iz mene govori: Oh, bilo je dosta. Takođe o tome razmišljam kao o fantastičnom izlazu, znaš? To je bekstvo. Ali je veoma, veoma teško zamisliti svoje nepostojanje, a ipak smo to već iskusili na izvestan način, pošto pre rođenja takođe nismo postojali. To zavisi od doba dana, nekada se plašim a neka je čekam raširenih ruku.

Da li ikada razmišljate kada i kako bi se to moglo dogoditi?

Oh, često. Imam 70 godina i to me šokira. Znam više mrtvih ljudi nego živih. Svaki dan u novinama čitam kako je neko mojih godina umro, i to na različite načine – neki su zanimljivi, neki baš i nisu.

Šta vam može pružiti utehu po pitanju smrti, obzirom da ste ateista?

To je prihvatanje univerzuma. Svi će umreti. Svaki modul će umreti. Imao sam učitelja iz nauke koji je govorio: “Promeniću se, ali neću umreti.” Govorio je o transmisiji energije iz jednog oblika u drugi. Pokušavao sam zamisliti sebe kako se sabijam u kutiju bilo koje religije, ali smatram to klaustrofobičnim i nesnosnim. Mislim da je ateizam prihvatanje stvarnosti.

Ideja da ono što jeste može mutirati nakon vaše smrti je prilično zanimljiva…

Da. Tako je to kada ste javna ličnost, to je izvan kontrole. Sećam se kada mi je Martin Skorseze priznao da je bio potpuno zaintrigiran mojim ranijim filmovima, ali i prestravljen da me upozna. A ja sam odgovorio: “Ti si lik koji se snimio Taksistu, i ti se plašiš da mene upoznaš”. Ljudi mešaju vas i vaš rad, i to na vrlo direktan način. Pravite strašne, horor filmove, mora da ste i vi strašna i užasna osoba.

Fusnote


1. Pisaća mašina u vidu bube u filmu Goli ručak, konzola u Postojanju i hirurški alat iz Ukletih blizanaca.

2. Klark je predvideo satelitsku komunikaciju i on-line bankarstvo.

3. Kronenbergov film iz 1983., gde Džejms Vuds postaje ovisnik video prljavština.


Izvor: The Guarduan, By Henry Barnes

 

1 Komentar

  1. Suck ingenuity

    Potpuno fascinantan lik. Imam neku neobičnu želju da skinem neki njegov film.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.