Kultura | Umetnost

Intervju: Alek Monopol(i), američki street art umetnik protiv kapitalizma

Poznat po svojoj smeloj, jasnoj i šarenoj street art umetnosti, Alek Monopol(i) (Alec Monopoly) smešta razigrane likove pop kulture u savremene situacije. Njegova dela krase kuće mnogih poznatih ličnosti, kao što su Adrijen Brodi, Snup Dog i drugi.

Ekipa britanskog Hafington Posta se srela sa gospodinom Monopol(ijem) kako bi saznala nešto više o njegovoj stategijskoj igri u svetu umetnosti.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Da li je Alek Monopol(i) vaše pravo ime?

Ne, to je ime pod kojim se krijem, kako bih mogao da pravim ilegalne grafite. Takođe, postoji dosta siledžija u svetu street art-a i grafita, puno hejtera je tamo napolju. Tako da je alijas tu zaštite radi. Umetnici koji se bave crtanjem grafita mogu biti dosta ‘teritorijalno nastrijeni’, tako da su mi mnogi grafiti uništeni.

Kako gospodin Hazbro, vlasnik igre Monopol, gleda na ovo iskorišćavanje njihove maskote, bogatog ujke Penibegsa? Da li ste se ikada čili sa njim?

Razgovarao sam sa Hazbrom. Ja samo stvaram jedinstvena umetnička dela, nije da se bavim reprodukcijom  ili štampanjem majica. U pitanju je umetnost grafita, i oni su ok sa tim.

Da li im smetaju ovako jake i provokativne slike u koje uključujete njihovu maskotu? Npr., prikazujete ga razapetog na krstu ili kako drži pušku?

Pokušavam da se držim pozitivne slikovitosti, tako da ne napadam tipa iz monopola, nego ga samo stavljam u savemene situacije.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Da li ste igrali Monopol kada ste bili mali?

Obožavao sam igru. Uvek sam birao figuricu trkačkih kola. Još uvek je igram.

Na osnovu vašeg prikazivanja novca, da li vi kapitalizam osuđujete ili ga prihvatate?

Monopol(i) je počeo kao simbol onoga što se dešavalo sa ekonomijom. Na početku recesije, 2008., počeo sam koristiti lik Bernija Madofa, osramoćenog američkog finansijera, u svojim radovima koristeći novac iz monopola kao pozadinu. Onda, jednoga dana, dok sam igrao monopol, shvatio sam da je Berni Madof isti kao Bogati ujka Penibegs (Uncle Moneybags). Tada sam se prebacio na korišćenje ovog lika kao simbola na Volstritu.

Popularni ste u svetu poznatih – vaši radovi se mogu naći u domovima Majli Sajrus, Snup Doga, Seta Rogana, Adrijena Brodija, Rona Burgundija i drugih. Jel ova saradnja sa poznatima nešto što ste podsticali i ohrabrivali, ili se jednostavno dogodilo?

Nisam uopšte to imao na umu, niti mi je to bio cilj. Ovo sam počeo raditi na ulici iz zabave. Moji preprodavci i agenti su došli do tih ljudi. Ja se obično držim po strani, pritajeno u mom studiju. Nikada me nećete videti kako se slikam sa ovim poznatim ličnostima, nisu baš moj fah. Ali sam dobar prijatelj sa Adrijenom Brodijem, putovali smo zajedno na Tajland.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Kakve nagrade dobijate od svoje umetnosti? Katarzu? Ponovno pronalaženje sebe?

Ja stalno moram raditi. Imam veoma izražen poremećaj pažnje, tako da uvek radim na milion različitih stvari. Kada ne slikam hvata me anksioznost. Najzabavnija stvar za mene jeste kada naslikam grafit na ulici a onda posmatram reakciju ljudi, koja je obično pozitivna.

Tokom poslednjih 15 godina je uspon umetnika Benksija (Banksy) još više doveo street art u centar medijske pažnje. Da li ste zahvalni na tome?

Benksi je započeo potpuno drugačiju školu umetnosti. Imali smo kubizam, nadrealizam, pop umetnost i sada uličnu umetnost. Davno je umetnik Kit Haring (Keith Haring) bio u centru pažnje, ali nakon toga je street art nestao i postojali su samo grafiti. Međutim, Benksi je uspeo da ponovo skrene pažnju javnosti na street art, pokazujući da umetnost možete imati kako u galeriji tako i naslikanu na zidu.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

U skorašnjem intervjuu Benksi je izjavio: “To se ne može zaobići – komercijalni uspeh je znak neuspeha za umetnika grafita… Očigledno je da ljudi trebaju biti plaćeni – u suprotnom biste samo dobili vandalizam od strane honoraraca i klinaca.” Da li se ikada osećate u procepu između vaše umetnosti i prodajne ličnosti?

To se konstantno dešava, imate te unutrašnje bitke sa samim sobom kada vas čeka neki umetnički šou. To vas sprečava da izađe na ulicu zato što mnogo više energije unosite na platno, nego što bi to bio slučaj na ulici.

Znam veliki broj izuzetno talentovanih street art umetnika koji nikada nisu imali mogućnosti da putuju i nikako ne mogu uspeti iz razloga što nemaju sredstava za putovanja. Iz tog razloga ja koristim galerijske izložbe kao sredstvo od kojeg putujem po različitim gradovima i slikam.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Čini se kao da street art postaje sve više formalizova – street art festivali, izdvojena i obeležena područja, kaunsili koju priznaju vrenost ove umetnosti. Prošle godine smo videli kako je Norveška ohrabrila razvoj street arta do te mere da je dozvolila da se prefarba jedan od vazdušnih kontrolnih tornjeva. Da li mislite da bi to moglo da oduzme onaj “začin” i moć koju ulična umetnost ima za vas?

Ne, ja sam zavisan od ilegalnog street art-a, to je kao neka jurnjava u meni. Ponekad se nađem u situaciji da, kada dođem u neki grad, mi se ponudi da oslikam neki zid. Ali onda pobegnem u neku uličicu stvarajući umetnost na nekim ilegalnim mestima pre nego što pređem na legalna. To je prosto stvar moje adikcije prema izradi grafita.

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Alek Monopoli (Alec Monopoly)

Koja je bila najopasnija situacija sa kojom ste se suočili tokom vašeg rada?

Bilo je dosta jurnjave. Jurila me je rivalska banda i morao sam da se krijem ispod automobila. U Njujorku mi je policija pretresla studio koji je bio spojen sa hotelom. Kada sam ih video skočio sam u otvor za smeće, popeo se uz svu tu trulež i izašao na drugu stanu, a onda uskočio u taksi. Mislim da su mi prisluškivali telefon.

Njujork sada ima i poseban odred za vandale, čitavu detektivsku jedinicu policajaca čiji je jedini posao da pretražuju ulične tagove i da nas pretresaju u cilju da zatvore naše umetničko izražavanje. Zaista su se okomili na nas. Smešno je to što mnogi od njih imaju predstavu o svetu grafita obzirom da su ih i oni nekada iscrtavali. Neki su čak bivši umetnici. Pokušavam da ih se klonim.


Izvor: Huffington Post

1 Komentar

  1. Poštujem ovo! Mada nije svako slikanje grafita street art.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.