Naš ugao

Film kao mit pod lupom vesterna i američkog društva

The Gunfighter

Često smo svedoci različitih aparata koje neko društvo koristi u cilju manipulacije. Nije nam strano Orvelovo državno uređenje. Nije. Zaista. I svi filmovi koji nastaju u određenom vremenu i društvu su svakako pod uticajem vladajuće ideologije. Međutim, da li prosečan gledalac i konzument filmova razmišlja o tome, i da li je svestan političke propagande koja barata emocionanim nabojem. Filmska teorija je 60. i 70. godina počela da analizira film koristeći znanja iz već priznatih filozofskih koncepata, a neki od njih su psihoanaliza, antropologija, literarna teorija, autorski strukturalizam, semiotika, marksizam i feminizam, a kasnije je na samu teoriju uticao i razvoj digitalnih medija. Francuski filmski kritičar i jedan od podstrekača francuskog novog vala, Andre Bazin, prvi decidira Holivud kao “klasičnu umetnost”. Holivud nudi zabavu u zamenu za maksimalan profit, a filmove koje stvara su komercijalno-estetski klišeji – obično su protagonisti romantični hetero parovi i svaki film se završava “hepi endom”-, dok je motivacija krajne oportunistička i ekonomska. Gledalac je prisiljen da prati ono što mu servira režiser; dakle ne može sam da interpretira slike.

Strukturalizam je, izvorno, teorija koja se bavi analizom strukture jezika; međutim veoma je primenjena i korisna u analizi kulture. Antropolog, Klod Levi-Stros, dao je strukturalizmu značajan preokret uvodeći nove koncepte proučavanja kulturnih obrazaca a posebno mitova u društvu; tvrdeći da se sve organizacije jednog primitivnog društva mogu pročitati u njihovoj mitologiji, neke od tih organizacija mogu da budu političke, socijalne, ekonomske i psihološke. Levi-Stros konstatuje da je čovekov um binarno struktuiran, natura-kultura, kao i da su mitovi strukturisani u odnosu binarnih opozicija; da bi nešto bilo loše, moramo prvo da definišemo pojam šta je dobro.

The Gunfighter

Za strukturalizam u filmu najznačajnije je delovanje Vila Rajta koji je, pod uticajem Levi-Strosa, u svojoj knjizi Šest pištolja i društvo, upotrebio strukturalizam kako bi istražio i dočarao odnos vesterna i SAD-a. S obzirom na to da filmovi reflektuju vrednosti i ideologiju svake kulture, vestern je klasičan mit koji podržava i reflektuje realnost američkih društvenih uverenja. Otud Amerika koristi mitove kako bi razumela i opravdala samu sebe. Rajt se u potpunosti slaže s Bazinovom poentom, gde tvrdi da filmovi koji donose uspeh i vrtoglavu zaradu imaju mitološke odlike. Zato je i analizirao vesterne koje su punile američke kase, govoreći kako je upravo to pokazatelj šta američki gledalac očekuje od mitova u vesternu.

Način na koji analizira i objašnjava vestern je sledeći:

Rajt koristi Levi-Strosov sistem binarnih opozicija, za koje smatra da su od velikog značaja za prenošenje mita, i uz pomoć njih određuje odnose i vrednosti (individualizam, kolektivizam, moć, slabost, dobro, loše); konstantno je u potrazi za tipičnim mitološkim elementima: recimo narativni elementi na primeru žene (jak/slab, unutar društva/izvan društva, dobar/loš), gde su najčešće okarakterisane kao slaba/unutar društva/dobra. U vesternu imamo junaka, društvo i odmetnike. Rajt prepoznaje tipičnu narativnu sekvencu klasičnog vesterna koji razvija priču na sledeći način: Junak pristigne u neki grad (društvo); uočen je jer ima izuzetne sposobnosti (moć, snagu) i dobija poseban status; u gradu sretne odmetnike (obično u lokalnom baru) i dođe do neizbežnog konflikta među njima. Junak ugleda devojku sa kojom flertuje i tu nastane problem, međutim junak ne želi da se meša (postoji poštovanje između odmetnika i junaka); stanovnici grada ga mole za pomoć (između odmetnika i društva postoji sukob interesa; loši su jači od društva); dođe do konfrontacija (suprotstavlja se korumpiranom i moćnom društvu), junak pobeđuje odmetnike, a stanovnici mu u zahvalu nude mesto šerifa (postaje zaštitnik slabog kolektivnog društva koje je ugroženo od strane antijunaka odnosno odmetnika; društvo je sigurno i prihvata junaka); junak odbija poseban status i odjezdi iz grada.

Shane

Rajt kaže da klasičan plot vesterna odgovara individualističkom (junak) razumevanju društva, što je značajno za ekonomiju. Dakle, junak se individualno bori protiv mnogo jačih neprijatelja (on, zapravo, predstavlja “moć” koja se suprotstavlja vladajućem američkom sloju koje je prikazano kao odmetnik), a ljudske nagrade koje postiže isključivo svojom snagom su poštovanje, prijateljstvo, dostojanstvo. Junak izvan društva bori se protiv moćnog protivnika i izopačenosti društva, a veoma je bitno analizirati ne samo binarne opozicije, već i razvoj događaja i ishod konflikata.

Prema Rajtu vestern oslikava strukturu društva u određenom trenutku, tako da se promenom društva, menja i struktura vesterna. Filmski žanr zaista oslikava promene u društvenoj strukturi, međutim Rajtova zapažanju su isuviše linearna. Svakako mu ne možemo osporiti analizu uticaja na prirodu vesterna. Možda ćete od danas gledati vestern drugim očima.
Pa, uživajte!


Literatura: Wright, Will, Six Guns and Society: A Structural Study of the Western, Berkeley, University of California Press, 1977.
The Cinema Book, Third Edition, Pam Cook, 2007.

Autor teksta: Nina Gugleta

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.