Retrovizija

Evolucija bicikla: Kada, kako, zašto i gde su nastali prvi bicikli?

Godine 1818. Baron Karl von Drais iz Badena u Nemačkoj, patentirao je dizajn za dvotočkaša, nazvanog “Laufmaschine”, odnosno trkačka mašina. Ova preteča modernog bicikla, sastojala se od dva točka koja su bila smeštena odmah ispod sedišta i volana, a pokretao ga je vozač, tako što se nogama odgurivao od zemlje. Otuda i naziv trkačka mašina.

Često nazivan i “Draisine”, ova sprava nije konstruisana radi zabave ili razonode, nego iz čiste potrebe. Naime, Drais je tražio zamenu za konje, koji su izgladneli do smrti, tokom užasne vulkanske zime, koja je usledila nakon erupcije vulkana Maunt Tambora, 1815. godine. Njegov izum je inspirisao druge proizvođače u Engleskoj i Francuskoj, koji su konstruisali svoje dvotočkaše, nazivajući ih velocipedima, ili “gizdavim konjima”.

Čudna naprava je isprva bila hit, ali široka upotreba je sputana gomilom regulacija i propisa u mnogim gradovima. Zbog loših drumova u to vreme, vozači su se često vozili po pešačkim stazama, praveći pometnju među pešacima.

U decenijama koje su sledile, proizvedeno je mnogo uređaja sa tri, pa i četiri točka, koji su bili pogonjeni na lanac i pedale. Sve do 1860. godine, ljudi nisu imali hrabrosti da podignu noge sa zemlje i balansiraj na biciklu sa dva točka.

Laufmaschine

Karl von Draisov “Laufmaschine” iz 1820. godine

Evolucija Bicikla

Četvorotočkaš iz 1850. godine

Evolucija Bicikla

Ser Artur Konan Dojl sa ženom na trotočkašu, 1895. godina

Evolucija Bicikla

Tricikl sa prvim gumama na točkovima, konstruisao John Boyd Dunlop 1888. godine, osnivač Dunlop kompanije

Ne zna se sa sigurnošću ko je prvi dodao zupčanik i pedale na velocipede, ali činjenica je da je to bio jedan od ključnih momenata u evoluciji bicikla, i zaista velika inovacija u to vreme. To je zapravo bio dokaz da ljudi mogu da se voze i pokreću pomoću pedala na dva točka, bez bojazni da će se srušiti sa bicikla.

Kada je i ta prepreka savladana, vozači su se okrenuli novom izazovu: postizanju većih brzina. Najednostavniji način da se želja tadašnjih “bajkera” ostvari, podrazumevao je povećanje prečnika prednjeg točka, što je i omogućeno zamenom starih drvenih točkova, za nove mnogo izržljivije sa zategnutim žicama. Veličina prednjeg točka, bila je limitirana isključivo dužinom vozačeve noge.

Ovi novi bicikli, sa velikim prednjim i minijaturnim zadnjim točkom, popularno su nazvani “penny-farthings”, po novčiću i njegovom manjem rođaku. Mnogi bicikli ovoga doba, takođe su nazivani i “kostolomcima” (bone shakers), jer gvozdeni točak i nedostatak bilo kakve amortizacije, nisu garantovali baš udobnu vožnju.

Evolucija Bicikla

Vozači poziraju sa svojim “penny-farthings” biciklima, 1890. godine

Evolucija Bicikla

Penny-farthings trka bicikala u Njujorku, 1890. godine

Penny farthings bicikli su često korišćeni i u uličnim trkama, ali je visina vozačevog sedišta bila glavni uzrok čestih teških povreda. Rađala se velika potreba za biciklom koji može da ide brzo, ali da vožnja bude mnogo sigurnija.

Zahvaljujući pronalasku kružnog lanca, 1885. godine Džon Kemp Sterli (John Kemp Starley), predstavio je svetu Rover Safety bicikl, prvi široko prihvaćeni bicikl sa lancem koji pedale povezuje sa zadnjim točkom, upravljanjem pomoću prednjeg točka, i točkovima istih dimenzija.

U prvoj polovini 90-ih godina 19. veka, proizvođači su počeli da dodaju i gume na ove bicikle, trasirajući na taj način put biciklima kasnijih i budućih generacija!

Evolucija Bicikla

Čarls Stjuart Rojs (desno), suosnivač kompanije Rols Rojs, sa kolegom studentom, 1895. godine

Evolucija Bicikla


Izvor: Mashable

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.