Planeta

Eskimi: Šta zapravo znamo o njima?

Eskimi. Eskimaux. Inuit–Yupik. Inupiat–Yupik. Postoje mnogobrojni nazivi za ove hrabre kajakaše koji žive na krajnjem severu, u predelima najsurovijih prirodnih uslova za život. Ali šta zaista znamo o njima? Pored igla, harpuna i toplih bundi sa kapuljačama, većina nas zna zapravo vrlo malo o ovim istorijskim lovcima i njihovim savremenicima.

NAZIV “ESKIM”

Iako se najčešće koristi u neutralnom kontekstu, smatra se da termin “eskim” jeste pomalo rasistički, na isti način kao što se termin “Indijanac” smatra uvredljivim za domoroce Amerike. Ipak, sam izraz se smatra tehnički prihvatljivim i često korišćenim naučnim terminom, sa prilično čvrstom etimologijom. Iako se verovalo da reč dolazi od Danaca ili Francuza (od reči “eskimeaux”), najverovatnije je bazirana na starom Algonkvijanskom izrazu “askimo”. Istraživači se nikako ne mogu usaglasiti da li sama reč znači “mesojed” ili snežna cipela”.

Politički korektan naziv, koji je opšte prihvaćen i koji i oni sami koriste, jeste Inuit. Međutim, Inuiti zapravo pripadaju različitim kulturnim grupama Yupik i Inupiat, a sam izraz definiše množinu. Individualni pipadnik naroda zapravo se naziva Inuk.

ESKIMSKI POLJUBAC

Izražavanje naklonosti kod Eskima ispoljava se trljanjem noseva, odnosno eskimskim poljupcem. Inuiti su često zamenjivali pravi poljubac ovim trljenjem noseva, iz razloga što se prilikom pravog poljupca može dogoditi da se pljuvačka zaledi, a to vas može staviti u veoma nezgodnu situaciju.

Eskimski poljubac se zapravo zove “kunik” i nema gotovo nikakve veze sa trljanjem noseva. Radi se o vrsti intimnog pozdrava, koji se obično praktikuje između parova ili dece i njihovih roditelja. Prilikom pozdravljanja nama može izgledati kao da trljaju noseve, ali oni zapravo međusobno njuše kosu i obraze. Iako “kunik”  nema preterane veze sa ljubljenjem, smatra se intimnim gestom koji se retko praktikuje u javnosti.

ISHRANA

Iako su pristup prodavnicana i zapadna hrana uticali na promenu njihove ishrane, sve više ih približavajući zapadnom načinu, njihova istorijska dijeta je fascinantna. Jednom vegetarijancu bi prilično teško pao život sa tradicionalnim plemenom Inuita. Obzirom da žive u hladnom i oskudnom okruženju, njihova ishrana je bazirana na raličitim vrstama mesa, ponekada bobicama i algama. Čak i u današnje moderno vreme, voće i povrće je retko i prilično skupo za uvoz, tako da se dosta oslanjaju na samu prirodu.

Uvek su bili poznati kao izuzetni lovci, sposobni da ulove gotovo sve. U mesa koja konzumiraju ubrajaju se meso severnoameričkog jelena, narvala, morskog konja, foke i različite vrsta riba i ptica. Čak se i polarni medved može naći na trpezi. Hranu pripremaju na različite tradicionalne načine: sušenjem, kuvanjem u fokinom ulju ili zakopavanjem dok ne dođe do prirodne fermentacije. Međutim, mnogobrojne namirnice se ne kuvaj uopšte, kao na primer zamrznuta sirova bela riba, koja se smatra specijalitetom.

Iako možemo pomisliti da ishrana, koja je bazirana da velikoj količini mesa, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, praksa nam pokazuje drugačije. Naime, Inuiti spadaju u najzdravije ljude na svetu, a ovaj “Paradoks Inuita” je već godinama predmet naučnog istraživanja.

IGLO

Iglo je suštinsko i karakteristično mesto stanovanja Inuita, genijalna konstrukcija kupolastog oblika, napravljena od blokova snega i leda. Ova tradicionalna kućica koristi izolacione sposobnosti snega kako bi se napravio ugodan dom. Iako većina ljudi iglo doživljava kao omanju kupolu, postoji širok spektar kada je reč o veličini, obliku i materijalu.

KALUPILUK

Svaka kultura ima svoja mitska čudovišta, čak i one koje obiluju čudovištima u realnom životu. Imajući u vidu da Inuiti svoje dane provode prelazeći preko velikih ledenih polja, loveći ogromne morževe i agresivne polarne medvede, prilično je teško zamisliti da se njihova deca mogu zaplašiti običnim čudovištem kao što je babaroga.

Ipak, postoji jedno stvorenje kojeg se deca Inuita plaše. Njegovo ime je “Kalupiluk” (Qallupilluk, Qalupalik ili Kallupilluk), što u bukvalnom prevodu znači “Čudovište”. Prema legedni, to je bio perverzno izopačen humanoid, koji je čekao pod vodom kako bi neoprezne ljude uvukao u ledene dubine mora. Ovo je bio prirodan i zdrav strah, obzirom da u Arktičkim predelima pad u vodu često znači smrt.

PLAVI ESKIMI

Godine 1912., istraživač po imenu Stefanson je pronašao čudno pleme Inuita koje su u potpunosti sačinjavali ljudi skandinavskog izleda, visoki i plavi. Ovo je izazvalo žestoku raspravu o poreklu i prirodi ovog plemena. Na kraju se većina ljudi složila da Inuiti sa kanadskog arktičkog dela vode poreklo od vikinških istraživača, koji su se tu naselili pre više vekova.

Međutim, sumnja se zadržala oko ove vikinške teorije, iz razloga što od tada više nisu viđeni na ovim prostorima. Takođe, DNK analiza, koje je odrađena 2003., oduzela je ugled ovoj hipotezi. Svakako treba napomenuti da čak i naučnici koji su učestvovali u pobijanju Stefansonove teorije smatraju da je ona dovoljno ubedljiva i da sigurno postoji nešto u njoj.

REČI ZA SNEG

Jedna od prvih stvari na koje ljudi pomisle kada čuju reč “eskim”, jeste da imaju apsurdno mnogo reči za pojam snega. U zavisnosti koga ćete pitati, Inuit vam može opisati sneg sa 50-400 reči, sve vreme pokušavajući elokvetno objasniti specifične tipove ove smrznute padavine.

Ipak, to nije sasvim tačno. Ideju o mnoštvu termina za pojam snega stvorio je u 19. veku antroplog Franc Boas, koji je sa njima živeo i studirao njihove navike. On je bio impresioniran preradivim i složenim terminima koje su Inuiti koristili da bi opisali svoju zmrznutu zemlju: Aqilokoq znači “sneg koji nežno i tiho pada”, piegnartoq je “sneg pogodan za sankanje”, itd. Međutim, zaboravio je napomenuti da je inuitski jezik koncipiran tako da omogućava spajanje više reči u jednu, čime se stvara utisak da ceo izraz zapravo jeste jedna reč. U stvarnosti oni imaju onoliko reči za sneg koliko i ostali narodi sa engleskog govornog područja.

PRAVLJENJE OKLOPA

Inuiti su, iz nužde, prilično obdareni i vešti u izradi tople i izdržljive odeće. Takođe, znajući da im se u prošlosti preživljavanje oslanjalo isključivo na lov, bili su i talentovani izrađivači oklopa. Uostalom, većina njihovog plena je prilično opasna, a niko ne želi da krene na veliku zver bez ikakve zaštite. Njihov tradicionalni oklop je bio listastog oblika i sastojao se od ploča koje su bile napravljene od životinjskih kostiju (najčešće od zuba morža tj. slonovače morža), dok su trake sirove kože učvršćivale oklop. Zanimljivo je da dizajn pomalo podseća na izuzetno efikasne oklope koje su koristili drevni japanski ratnici.

ORUŽJE

Iako im je kontakt sa drugim kulturama omogućio pristup vatrenom i modernom oružju, njihovo tradicionalno oružje je uglovnom napravljeno od starog materija (kao što su drvo i kamen) i životinja koje su ulovili. Obzirom da nisu imali dovoljno sredstava da iskuju metal u velikim količinama, kost je bila glavni materijal njihovog tradicionalnog oružja: noževa, koplja, harpuna, lukova i strela.

Karakteristično oružje za žene je ulu, veliki zakrivljeni nož kojim se služe da bi isekle smrznuto meso, dok se muška spravica zove kakivak, trostrano koplje koje se jednim šiljkom zabada u metu, dok druga dva osiguravaju plen, kako ne bi pobegao. Budući da je njihovo oružje napravljeno uglavnom za potrebe lova i kasapljena, konstruisano je tako da nanese maksimalnu moguću štetu. Sečiva su izuzetno oštra i često naborana, dizajnirana za napad i kidanje.

SIROMAŠTVO

Kako je razvoj modernog života i zakonodavstva napredovao i širio se, Inuiti su se susreli sa sličnom sudbinom mnogih drugin polunomadskih plemena, kao što su Aboridžini u Australiji. Njihov “modernizovan” život je video više siromaštva i nezaposlenosti od većine drugih delova zapadnog sveta. Ovo, zajedno sa diskriminacijom i zvaničnim ignorisanjem njihove kulture (naročito u SAD-u), dovelo je do mnogih socijalnih problema, kao što je porast alkoholizma.

Ostaje nam samo da vidimo na koji način će njihova kultura preživeti. Jedno od mogućnosti opstanka jeste interesovanje  velikih kompanija za Sever, obzirom da obiluje prirodnim resursima. Inuiti dobro poznaju ovu oblast i imaju dosta neiskorišćene radne snage, te se mogu nadati makar svetlijoj finansijskoj budućnosti..


Izvor: Listverse

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.