Film | Muzika

Dr. Strejndžlav – 10 stvari koje niste znali!

Pre 50 godina, reditelj Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) je pustio u svet svoju sarkastičnu satiru Hladnoga rata: Dr. Strejndžlav-a (Dr. Strangelove: Or, How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb). Film je postao veliki hit i uz četiri nominacije za Oskar dokazao, i svake godine dokazuje, da se radi o jednoj od najistrajnijih i najpostojanijih satira svih vremena. Ali, kao i sa svakim Kjubrikovim filmom, produkcija je trajala dugo i bila je komplikovana, sa nekoliko čudnih zaobilaznica, a mi vam predstavljamo samo neke od njih.

Red Alert, Peter George

1. Film je mogao biti drama. Knjiga koju je Kjubrik koristio kao polaznu osnovu, “Red Alert”, od autora Pitera Džordža (Peter George, aka Peter Bryant), nikako nije bila komična. Međutim, sam reditelj nikada nije bio jedan od onih koji se strogo drže izvornog materija (pitajte Stivena Kinga), te je odlučio da od filma napravi crnu komediju kako bi ga načinio više vrednim za pamćenje i kako bi svoju poentu iskazao oštrije. Doveo je i književnog satiričara Teri Sauterna (Terry Southern) kako bi mu pomogao u stvaranju tog ukusa i šmeka. (Kjubrik je čak i zapretio tužbom kako bi odložio puštanje Sidni Lametovog filma Fail Safe, koji je u principu bio triler verzija istog materijala.)

2. Moglo se desiti. Kada je film pušten bio je otvoreno kritikovan kao krajnje neprihvatljiv, naročito od strane onih koji su bili na vlasti. Ali ponovo, Kjubrik nije bio neko ko puca bez pokrića. Pročitao je oko 50 knjiga na temu nuklearnoga rata u cilju istraživanja, konsultovao eksperte i blisko sarađivao sa autorom knjige, bivšim pilotom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF). Američki novinar Erik Šloser (Eric Schlosser), koji je poznat po svom istraživačkom novinarstvu, je u nedavnom postu objavio: “Uprkos javnih garancija i uveravanja kako je sve pod kontrolom, zime 1964., dok se Dr. Strejndžlav puštao u bioskopima, osuđivan kao sovjetska propaganda, nije postojalo ništa što je moglo sprečiti američku posadu bombardera ili posadu za lansiranje od upotrebe oružja protiv SSSR-a. “

 2001: A Space Odyssey

3. Kjubrik je već u ovom filmu imao viziju Odiseje. Radni nacrt scenarija počinje vanzemaljcem koji se sapliće o olupine uništene Zemlje, sudbine koja je objašnjena putem naracije. Kjubrik je na kraju isekao ovaj deo, birajući da svemir istraži u svom sledećem filmu, 2001: Odiseja  u svemiru (2001: A Space Odyssey). Dok je radio na Odiseji sa Arturom Klarkom obojica su uočili nešto za šta su mislili da bi mogao biti NLO. Klark je sugerisao da to prijave, ali se Kjubrik našalio: “Posle Dr. Strejndžlava ratno vazduhoplovstvo ne želi da čuje za mene.”

4. Zbog setova je umalo završio pod istragom. Iako je Lolitu snimio u Engleskoj, Kjubrik je nameravao da Dr. Strejndžlava napravi u Americi, ali je bio prinuđen da ode u Englesku kako bi se prilagodio Piteru Selersu (Peter Sellers), koji je bio u sred brakorazvodne parnice. Tako se i preselio u Englesku gde je i snimio ostatak svojih filmova. Ogromna i legendarna “Ratna soba” osmišljena je od strane scenografa Kena Adama i još 150 drugih saradnika, u ogromnom studiju Shepparton. Soba je dugačka 40m, široka 30,5m i 9m visoka, sa centralnim stolom prečnika 6,7m. (Iako su snimali u crno beloj tehnici, Kjubrik je insistirao da sto bude prekriven zelenim osećajem i nijansom kako bi preneli utisak da ljudi za stolom zapravo igraju jednu veliku partiju pokera sa sudbinom sveta). Bilo je potrebno 16km električnog kabla da bi se upalila “velika tabla” bombardera i ekipa je morala nositi papuče kako ne bi izgrebali crni pod. Međutim, unutrašnjost bombardera B-52 je bila problematična. Nije bilo nikakvih fotografija ove pilotske kabine na osnovu kojih bi Piter Murton mogao početi sa nacrtima. Na kraju je set osmislio počevši od naslovne fotografije za knjigu “Strategic Air Command” i pretpostavljajući ostatak. Tokom snimanja studio je posetilo osoblje Američkog ratnog vazduhoplovstva koje je bilo uspaničeno zbog preciznosti B-92. Toliko uspaničeno da je Kjubrik čak upitao Martona koji su njegovi izvori, a sve zbog zabrinutosti da bi mogli postati predmet istrage zbog sticanja poverljivih informacija.

Piter Selers kao Dr. Strangelove

5. Lik Dr. Strejndžlava je interesantno inspirisan. Nemački fotograf mesta zločina Vigi (Weegee) je bio njujorška legenda zbog svoje snažne ulične fotografije ( i sposobnosti da se pojavi na mestu zločina baš kada treba, čak i pre nego što bi stigle vlasti ). Takođe je radio kao fotograf i neakreditovani savetnik za specijalne efekte na filmu Dr. Strejndžlav. Piter Selers je ukačio njegov naglasak koji je koristio kao osnovu Dr. Strejndžlava. Kjubrik mu je lično poklonio crne rukavice koje su korišćene tokom snimanja filma.

Piter Selers

6. Od Pitera Selersa se očekivalo i više. Svestrano komično prisustvo, koje je Selers posedovao u svim likovima, je Kjubriku jednim delom osiguravalo finansiranje filma. Selers je prvobitno izabran za četiri uloge u filmu, od kojih je odigrao tri (kapetana Lajonel Mandrejka, predsednika Merkina Maflija i Dr. Strejndžlava). Za njega je bila predviđena i uloga Majora T.Dž. “King” Konga, ali je Selers imao problema sa teksaškim akcentom (obratio se Teri Sauternu za pomoć). Nakon par snimljenih scena je morao da se povuče zbog povrede članka. Kjubrik je navodno pre krajnjeg izbora Slima Pikensa (Slim Pickens) ulogu ponudio Džonu Vejnu (John Wayne) i Denu Blokeru (Dan Blocker).

7. Njegovo originalno izvođenje uloge predsednika Maflija je bilo potpuno drugačije. Selersova prvobitna zamisao je bila da Maflija igra kao neuspešnog šeprtlju sa inhalatorom. U samo prvih par snimaka je uspeo toliko da nasmeje celokupnu ekipu da nisu mogli da se sastave od smeha, ali je Kjubrik znao da to nije prava interpretacija. Rekao je Selersu da lik Dr. Strejndžlava mora biti takav da ima neki nivo, a da humor mora doći sa komplikovanijeg mesta – od smirenosti usred ludila. Smeh je bio teži, ali bogatiji. Većina njegovih dijaloga su bili improvizacija, uključujući i čuveni govor “a little funny in the head”, kao i slučajno nacističko salutiranje.

Džordž K. Skot i Stenli Kjubrik

8. Kjubrik je osmislio genijalnu strategiju za saradnju sa Džordž K. Skotom (George C. Scott). General Turgidson je bila jedna od prvih uloga, tada već priznatog pozorišnog glumca Džordža Skota, koji je već učvrstio svoju reputaciju teškog i napornog saradnika, koji je voleo da pije. Međutim, Kjubrik je čuo da je Skot sebe smatrao izuzetnim igračem šaha, tako da je postavio tablu na setu i pozvao ga da igraju u pauzama. Obzirom da je Kjubrik proveo svoje detinjstvo u Njujorku, igrajući šah u parku, spretno je pobedio glumca i zadobio njegovo poštovanje. Njegov metod usmeravanja Džordž K. Skota je takođe bio strateški. Glumac je bio zabrinut da ga Kjubrik gura izvan njegovih granica, tako da mu je reditelj ponudio dogovor: “Daj mi koliko god želih pokušaja koji će biti realistični i samo jedan koji će biti van granica. Prema rečima glumca Džejmsa Džonsa (James Earl Jones) taj poslednji pokušaj je bio onaj koji je Kjubrik iskoristio u filmu.

 Dr. Strangelove - Borba pitama

9. Imao je potpuno drugačiji kraj. Kjubrik je originalno film završio sa lakrdijaškom borbom puding-pitama u “Ratnoj sobi”, koju je reditelj na kraju isekao. Ipak, postoji jedna jeziva slučajnost: scena je kulminirala kada predsednik Mafli stavlja pitu na lice generalu Turgidsonu, uzvikujući: “Gospodo! Naš galantni mladi Predsednik je oboren na svom vrhuncu!” Prvo puštanje filma za kritičare je prvobitno bilo zakazano za 22.11.1963., na dan Kenedijevog ubistva. Premijera je bila odložena i obzirom da je već izbačena scena sa puding-pitama, Kjubrik je promenio rečenicu majora Konga: “Čovek bi mogao da provede prilično dobar vikend u Dalasu sa svim ovim stvarčicama” presnimavanjem “Vegasu ” umesto “Dalasu”. Ukoliko pažljivo pogledate samu scenu uočićete da Pikens izgovara “Dalas”.

10. Mogao je biti snimljen i nastavak. Prošle jeseni reditelj Teri Gilijam (Terry Gilliam) je otkrio da je 1995. godine, pre smrti koscenariste Terija Sauterna, Stenli Kjubrik pitao Sauterna da radi na eventualnom nastavku Dr. Stejndžlava. Sauternov predlog za naslov filma, koji nikada nije dospeo u scenario je bio “Sin Dr. Strejndžlava” (Son of Strangelove), a radnja se odigravala u podzemnom bunkeru. Gilijam je takođe izjavio: “Kada je Kjubrik preminuo rečeno mi je, od strane osobe koja je sarađivala sa njim, da je bio veoma zainteresovan za nastavak Dr. Stejndžlava i da je želeo da ga ja režiram. Sve do njegove smrti nisam znao za to, ali bih vrlo rado prihvatio. “


Izvor: Flavorwire

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.