Kultura | Umetnost

Deset činjenica o Vilijamu S. Barouzu koje možda niste znali

5. februara navršava se 102 godine od rođenja jednog od najvećih ekscentrika, odmetnika i postmodernih pobunjenika, Vilijama S. Barouza. Ovaj američki pisac, društveni kritičar, slikar, jedan je od osnivača bit generacije uz Alena Ginzberga i Džeka Keruaka. Pokret je nastao 50-ih godina u Americi, donoseći potuno nov način pisanja o seksu, drogi i kreativnosti i popločavajući put kontra kulturi 60-ih. Barouzov najpoznatiji roman svakako je Goli ručak (Nacked Lunch) iz 1959, koji prati heroinskog zavisnika na putovanju po Americi, Meksiku i fiktivnoj totalitarnoj državi, smatran je kontroverznim zbog slikovitih opisa uživanja droge i gej seksa. Goli ručak je, kao i većina Barouzove fikcije, delimično autobiografski. U susret njegovom rođendanu, napravili smo listu deset činjenica koje bi trebalo da znate o Barouzu, van njegovog čuvenog rada.

Portret Vilijam S. Barouza ispred pozorišta Odeon, Pariz 1959. Fotograf: Brajon GajsinPortret Vilijama S. Barouza ispred pozorišta Odeon, Pariz 1959. Fotograf: Brajon Gajsin

Napiso je mnogo više od Golog ručka

Barouz je bio izuzetno plodan pisac, u periodu od 40 godina napisao je oko 12 romana, brojne pripovetke, kratke priče, eseje i pisma. Ukoliko ste pročitali Goli ručak probajte Meku mašinu (The Soft Machine), roman objavljen dve godine kasnije. Meka mašina je još jedna priča o drogi i paranoji (ukoliko niste ljubitelj romana o drogama i paranoji, onda Barouz definitivno nije pisac za vas), nastala iz istog rukopisa kao i Goli ručak, u kojoj se koristi Barouzova tehnika isečka. Ukoliko do sada niste pročitali ništa od Barouza a želeli biste da počnete sa nečim što nije Goli ručak, počnite od samog početka i njegovog prvog objavljenog romana Džanki (Junkie). Pogledajte šta Barouz kaže o uticaju droge na njegov rad i njega samoga.

Ubio je svoju ženu

1951. Barouz je svojoj ženi, Džoan Volmer, stavio čašu na glavu i izjavio da je može pogoditi iz pištolja. Promašio je, pogodivši je u slepoočnicu, nakon čega je umrla. „Prinuđen sam na jeziv zaključak, da nikada ne bih postao pisac da nije bilo Džoanine smrti”, kasnije je napisao, tvrdećii kako su borba sa krivicom i mržnja prema samom sebi podstakli njegovu kreativnost. Sve ovo doprinosi da uživanje u njegovom radu bude jedno neprijatno iskustvo. Jedna stvar je prihvatiti činjenicu da čitate pisce čiji se stavovi osuđuju ili koji rade stvari koje se osuđuju (vaše čitalačko iskustvo bilo bi prilično osiromašeno da niste čitali Dikensa, T.S. Eliota, V. Vulf), malo je teže kada sam pisac veruje da su njegova dela direktan rezultat ubistva.

Tvorac je nove literarne tehnike

Barouz je fragmentaciju svojih ranih radova pomerio do novih ekstrema tehnikom isečka (cut-up), koju je počeo da koristi ubrzo nakon izdavanja Golog ručka. Ovu tehniku stvorio je u saradnji sa umetnikom Brajonom Gajsinom, a ona je podrazumevala uzimanje rukopisa drugih pisaca i bukvalno sečenje istih kako bi se dosegnulo novo značenje. U biografiji Zovite me Barouz (Call Me Burroughs), Bari Majls opisuje Barouza kako uzima stranicu teksta iz časopisa, knjige ili novina i seče je na četiri dela, a zatim ove delove rotira sve dok se ne pojavi zanimljiva fraza ili rečenica. Dobijenu frazu bi zapisao, a zatim bi ih dalje sakupljao i one bi postajale tekst. Barouz je otkriće tehnike isečka nazvao glavnim otkrovenjem, i dosta je koristio u romanu Meka mašina, kao i nekolicini drugih.

Interesovao ga je okultizam

Još tokom studija na Harvardu, Barouz se interesovao za vradžbine i magiju, a istraživanje okultnog nastavio je tokom čitavog života. Proveo je sate gledajući u ogledala i kristale kako bi doživeo vizije i verovao je da srodne duše mogu dostići savršenu telepatiju. Takođe je verovao u opsednutost demonima, kao i da je on sam opsednut Ružnim Duhom, koji ga je napao trenutak pre nego što je ubio svoju ženu ukorenivši se u njegovoj duši. Tokom 60-ih proveo je nekoliko godina kao pripadnik sajentologa, ali ga interesovanje za okultno nikada nije napustilo, a neposredno pre smrti eksperimentisao je sa indijanskim šamanizmom.

Veoma je voleo mačke

Barouz je imao veliki broj mačaka (u jednom momentu Džoan i on imali su ih 13),a vodio je i dnevnik o svim mačkama koje su prošle kroz njegov život, što je kasnije rezultiralo novelom Mačka iznutra (The Cat Inside). Barouz je znao da priča o mačkama balansira na granici između bljutavog i uzvišenog i to mnogo pre nego što nas je internet naterao da se suočimo sa ovakvim pitanjima. Kasnije je i objasnio zašto više voli mačke od ljudi: „Ljudi uglavnom uopšte nisu slatki, a ukoliko i jesu brzo to prevaziđu”.

Voleo je da putuje

Bit pokret bio je koncentrisan na Njujork i San Francisko, ali Barouz je živeo svuda. Rođen je u Sent Lujsu, Misuri, školu je pohađao u Nju Meksiku, studirao je na Harvardu, a u Beču je kratko išao u medicinsku školu. Preselio se u Meksiko Siti sa svojom ženom, a nakon njene smrti živeo je nekoliko godina u Tangeru, u Maroku, gde je i napisao Goli ručak, koristeći sve prednosti labavih zakona o narkoticima. Droge su podstakle i neka njegova kasnija putovanja: otputovao je u Kolumbiju u potrazi za jahe (yagé), halucinogenom supstancom za koju se verovalo da uživaocima daje telepatske sposobnosti, dok je u Londonu proveo 15 godina, preselivši se kako bi bio podvrgnut pionirskom tretmanu za skidanje sa heroina.

Goli ručak je bio greška

Barouz je naslov Goli ručak imao još pre nego što je počeo da piše roman. Naime, Alan Ginsberg je čitajući naglas jedan od ranih Barouzovih rukopisa pogrešno pročitao frazu gola požuda (naked lust), a Keruak je zapazio kako bi to bio dobar naslov za roman. 1991. Dejvid Kronenberg je ekranizovao ovaj roman.

Borio se sa svojom seksualnošću

Iako se dva puta ženio, Barouz je još pre puberteta znao da je homoseksualac. Kao tinejdžer vodio je dnevnik o simpatijama koje je gajio prema drugaru iz škole. Kasnije je toliko bio ponižen svojim dnevnikom da je na nekoliko godina u potpunosti odustao od pisanja. Osvrćući se na svoju adolescenciju, Barouz je rekao da „prosto nije znao kako da to uradi (privuče dečake)…Bio sam uplašen od svega, što nije čudno”. Međutim, tokom svog studiranja na Harvardu upleo se u njujoršku gej scenu imajući brojne avanture sa muškarcima, ali njegovo seksualno opredeljenje postalo je javno tek nakon objavljivanja Golog ručka.

Sarađivao je sa brojnim muzičarima

Bitnici, koji su svoj naziv uzeli iz džez slenga 40-ih, su imali veliki uticaj na muzičku kontra kulturu 60-ih. Na omotu albuma Sgt Pepper Bitlsa vidi se Barouz između Merlin Monro i gurua Šri Mahavatar Babajia. Barouz je bio direktno uključen u muzičko stvaralaštvo snimajući i nastupajući sa Frenk Zapom, Lori Anderson i Filip Glasom, dok je 90-ih sarađivao sa Kurt Kobejnom i R.E.M.-om Rezultat saradnje sa grupom R.E.M može se čuti na saundtreku za Dosije X.

Vilijam S. Barouz Levo: Naslovna strana prvog izdanja Barouzove novele Mačka iznutra
Desno: Barouz sa Merlin Monro i guruom Šri Mahavatar Babaji na omotu danas legendarnog albuma Bitlsa

Radio je kao detektiv

Ranih 40-ih Barouz se pridružio privatnoj detektivskoj agenciji u želji da uđe u noar svet Rejmonda Čendlera i Dašela Hameta. Bio je razočaran, pošto su ga uglavnom unajmljivali vlasnici prodavnica kako bi špijunirali zaposlene da ih ne potkradaju i da ne zabušavaju na poslu. Barouza su kasnije, u više navrata poredili sa Šerlokom Holmsom i to po osnovu konzumiranja kokaina, dugih perioda ćutanja i tendencije da se naokolo šeta sa pištoljem.


Izvor: Dazed Digital

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.