Film | Muzika

Autori kojima su se dopale ekranizacije njihovih knjiga

Definitivno možemo reći da postoji dugačka istorija i lista imena onih književnika i autora koji su ismevali holivudske ekranizacije njhovih dela. Razloge za to ne moramo objašnjavati! Međutim, možemo pronaći i primere koji govore potpuno suprotno. Predstavljamo vam neka od imena pisaca koji su bili potpuno oduševljeni načinom prenošenja njihovih stranica na filmsko platno.

Filip K. Dik, Istrebljivač (Philip K. Dick, Blade Runner)

U predivnom pismu, koje je uputio neposredno pre svoje smrti i pre nego što je film “Istrebljivač” dospeo u bioskope, pisac Filip Dik je izrazio svoje oduševljenje povodom onoga što je do tada video i smelo odgovorio: “Uticaj ovog filma će biti ogroman, kako na publiku tako i na kreativne ljude. Ja verujem u polje naučne fantastike. Ništa što smo pojedinačno ili kolektivno uradili se ne može porediti sa Istrebljivačem. Ovo nije bekstvo od stvarnosti, ovo je super realizam, toliko istrajan, detaljan, autentičan i prokleto ubedljiv. I mislim da će ovaj film revolucionisati naše viđenje o tome šta naučna fantastika jeste i šta može biti. Moj život i kreativno stvaralaštvo su opravdani i završeni  sa Istrebljivačem.”

Elmor Lenard, Džeki Braun (Elmore Leonard, Jackie Brown)

Iako je uneo malo individualne slobode i odstupanje od autorovog dela “Rum Punch”, Elmor Lenard je i dalje bio oduševljen Tarantinovim filmom Džeki Braun, navodeći da mu je to jedna od najomiljenijih dramaticazija njegovih knjiga.

“Bilo je par dobrih adaptacija. Kratki rezovi, Daleko od pogleda i jedan Tarantinov, Džeki Braun. To su dobri filmovi. Tarantino se posebno blisko držao knjige. Bio sam iznenađen da je ostao toliko verodostajan knjizi, više od ostalih. Bilo je i drugih adaptacija koje su bile jako loše, ali tako to ide sa filmovima.”

Džejms Elroj, Poverljivo iz L.A-a (James Ellroy, L.A. Confidential)

“Ja smatram da, ukoliko se pisac odluči da prenese svoj roman u studio ili u ruke kreatorima filma, onda je i u obavezi da drži jezik za zubima ukoliko se film snimi i ispadnje sranje”, izjavio je Džejms Elroj 1997. Međutim, one je pomogao u promociju Kurtis Hensonove adaptacije njegovog romana “Poverljivo iz L.A-a” izjavljujući: “Ja se nalazim u predivnom položaju da zaista želim otvoriti usta i veličati ovaj film. Primetio sam da su u scenariju uspeli komresovati moju priču zadržavajući ukupnu dramatičnost. Naravno, kada sam video film bio sam oduševljen.” Upitan da uporedi svoj rad sa filmom, odgovorio je: “Knjiga je crna tipka na belom papiru, a fim je vizuelna. To je to. Film je briljantna kompatibilno vizuelna forma romana.”

Denis Lejn, Mistična reka (Dennis Lehane, Mystic River)

“Nisam želela da prodam prava za Mističnu reku. Mislila sam da to niko ne može ekranizovati, obzirom da se većina odigrava unutar uma samih likova. Samo posle razgovora sa Klint Istvudom, kada sam shvatila da je razumeo sve na pravi način, pristala sam. I naravno, odrađeno je prelepo.”

FP. D. Džejms, Deca čovečanstva (DP.D. James, Children of Men)

Reditelj Alfonso Kuaron (Alfronso Cuaron) je uneo dosta slodobe u adaptaciji ovog romana, koju je labavo prilagodio 2006. Prema rečima reditelja ona je ipak dala blagoslov za film. “Očigledno je da ovaj film nije pratio knjigu, ali sam veoma ponosna što sam deo ovog filma.”

DŽ.J. Balard, Carstvo sunca (J.G. Ballard, Empire of the Sun)

Balard govori o ekranizaciji filma 20 godina kasnije. U Gardijanu je napisao :”Bio sam duboko dirnut filmom, ali kao i svaki pisac, nisam mogao de se oduprem utisku da su moja sećanja oteta od strane nekog drugog.” Ipak, pažljivo je napomenu da je Kristijan Bejl, kao njegov avatar u filmu, bio fenomenalan kao klinac i sumirao svoje iskustvo rekavši: “Kako godine prolaze Spilbergov film mi deluje sve iskreniji.”

Dejvid Mičel, Atlas oblaka (David Mitchell, Cloud Atlas)

Kada je njegov roman “Atlas oblaka”, za koji se smatralo da je nemoguće ekranizovati, pretočen na filmsko platno od strane braće Vočovski i Toma Tikvera, Dejvid Mičel je napisao vodič o “načinima  uspešnih adaptacija”, smatrajući ovaj film za tako nešto. “Ekranizacija je oblik prevoda”, napisao je on, “i svi akti prevoda se moraju baviti neprevodivim delovima. Ponekad, kasno noću, dobijem pismo od prevodioca koji traži moju dozvolu da promeni igru reči u jednom od mojih romana, ili da zameni idiomatsku fazu sa nečim jednostavnijim. Moj odgovor je obično uvek isti: ‘Vi ste ti koji se razumeju u to, tako da uradite kako želite.’ Kada su me pitali da li mi smetaju promene koje su napravljene tokom adaptacije romana, moj odgovor je bio sličan: ‘Filmadžije govore tečno filmskim jezikom, i uradili su što su mogli.’

En Rajs, Intervju sa vampirom (Anne Rice, Interview with a Vampire)

Kada je Tom Kruz izabran za vodeću ulogu vampira Lestata, u filmskoj verzuji njenog romana “Intervju sa vampirom”, En Rajs je pomodrela. “Izbor Tom Kruza je potpuno bizaran, gotovo je nemoguće zamisliti kako će sve to uspeti”, izjavila je Rajsova filmskoj kompaniji.”Tom Kruz je u redu kao glumac, ali morate znati šta možete a šta ne možete uraditi.” Međutim kada je videla završni proizvod promenila je mišljenje. O Kruzu je napisala: “Od trenutka kada se pojavio on je bio Lestat za mene.” Kasnije je napisala poduži lični stav po pitanju filma, gde je izjavila: “Ono što podgreva ovu moju izjavu jeste strasna ljubav prema filmu, predivno olakšanje koje sada postoji i koje može biti sačuvano.  To je ono što sam sanjala da bi moglo biti i to je ono što sam dobila tokom čitavog iskustva. Osrednji film bi me uništio podjednako kao i loš. Smatram da je ovaj bio izuzetan.”

Suzan Orlean, Adaptacija (Susan Orlean, Adaptation)

Čarli Kofmanov scenario, koji je rađen prema knjizi Suzan Orlean “Kradljivac orhideja”, je bio, najblaže rečeno, krajnje nesvakidašnji, naročito kada je odlučio da u njega ubaci ne samo sebe (i svog izmišljenog brata blizanca), nego i samu autorku. Kada je prvi put videla scenario bila je razumljivo iznenađena. “To je bio potpuni šok”, izjavila je Suzan. “Moja prvobitna reakcija je bila ‘Ne, nikako!’ Trebala im je moja dozvola i rekla sam ‘Ne! Da li se šalite? Ovo će upropastiti moju karijeru!’ Bili su mudri i nisu me pritiskali. Rekli su mi da su se svi ostali saglasili i to me je ohrabrilo. Svakako je bilo strašno videti film prvi put. Trebalo mi je vremena da preguram ideju da sam bila potpuno luda što sam pristala na sve to, ali sada obožavam film. Ono čemu se divim jeste da je uspeo ostati veran temama iz knjige, života i opsesije, a takođe postoje i uvidi u neke stvari koje su mnogo pogodnije za knjige, a tiču se žudnje i razočaranja.”


Izvor: Flavorwire

1 Komentar

  1. crusader

    Sve dobri filmovi…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.