Retrovizija

Aparthejd 1950 – 1990. godine: Surova realnost južnoafričke svakodnevice (FOTO)

Ovi znaci i poruke na uličnim tablama i javnim mestima u Južnoafričkoj Republici, verno su svedočanstvo perioda koji je bio poznat pod nazivom “mali” aparthejd (eng. petty apartheid). Južnoafričku segregaciju, zavela je Nacionalna partija nakon pobede na opštim izborima 1948. godine. Mali aparthejd je, zapravo, obuhvatao čitav niz zakona i pravnih odredbi, kojima je vladajuća Nacionalna partija do detalja pokušavala da ograniči slobode i definiše nova prava, selektivno, za više različitih rasnih kategorija.

Juznoafricki Aparthejd

Dok je veliki aparthejd bio odgovoran za fizičku segregaciju stanovništva, stvarajući tzv. “Homeland” zone, mali aparthejd je inicijalno predstavljen kroz zabranu mešovitih brakova, koja je stupila na snagu 1949. godine. Već naredne, 1950. godine, vlast uvodi novu rigoroznu meru, tzv. Amandman o Nemoralu, kojim se najoštrije osuđuje bilo kakav fizički odnos među rasama, kao i bilo koji drugi nemoralan ili nepristajan čin između dve osobe različite boje kože.

Srž, odnosno suština aparthejda ogledala se u podeli ljudi na rasne grupe, do čega se dolazilo nakon kompleksnih ali i trivijalnih serija testova, kojima su ti ljudi bili podvrgnuti. Postojale su ukupno četiri osnovne rasne grupe: Bela, Crna, Indijska i Obojena (s tim što su poslednje dve posedovale i dodatne podgrupe). Nazivi su i zvanično tako glasili, te su otud ispisani velikim slovima.

Testovi su se, što je i sasvim logično, na prvom mestu oslanjali na fizički izgled – boju kože, facijalne karakteristike, oblik glave, kose, itd. Jedan od najčuvenijih, ujedno i najbizarnijih testova koji su se sprovodili, svakako je i test “olovka”. U ovom ogledu ljudima se ubacivala olovka u kosu, nakon čega su morali da vrte i tresu glave kako bi olovka ispala. Oni kojima olovka nije ispadala, nikako nisu mogli da budu klasifikovani kao belci, uprkos boji kože! Testovi su, očigledno, bili toliko neprecizni da se neretko dešavalo da pripadnici uže porodice budu raspoređeni po različitim rasnim grupama.

Juznoafricki Aparthejd

Kako će ove fotografije i posvedočiti, restrikcije i zabrane su zahvatile sve pore društvenog života. I dok su Indijci i Obojeni uživali neka bazična prava, najveće razlike su se osećale između belaca i crnaca. Akt o Odvojenim pogodnostima iz 1953. godine, u praksi je napravio još veći rasni razdor, jer je istim ustanovama dozvoljavao selektivne beneficije. Rezultat – autobuske stanice za crnce su opsluživali autobusi za crnce, ambulante za crnce su pretvorene u bolnice za crnce, obrazovanje za crnce se obezbeđivalo u degradiranim školama i univerzitetima, takođe samo za ljude Crne grupe. Plaže, mostovi, bazeni, kupatila, bioskopi, parkovi i klupe u njima, pa čak i grobna mesta – sve je bilo jasno odvojeno!

Juznoafricki Aparthejd

Juznoafricki Aparthejd

Kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošloga veka, južnoafrički predsednik P.W. Bota, usprotivio se malom aparthejdu i na neki način, uticao na njegovo slabljenje. Ali iako su zvanično, pa i praktično, znaci aparthejda počeli da nestaju za vreme Botine vladavine, nivo brutalnosti prema ljudima crne boje kože se uvećao. Nakon konačnog ukidanja sistema aparthejda, 1994. godine, pred Nacionalnom Komisijom za Istinu i Pomirenje, P.W. Bota je proglašen odgovornim za gnusno kršenje i povredu ljudskih prava za vreme svoje vladavine. U svojoj završnoj izjavi, naveo je da ne žali ni za čim.

Juznoafricki Aparthejd

Juznoafricki Aparthejd

Juznoafricki Aparthejd

Juznoafricki Aparthejd


Izvor: The Mashable | Foto: William F. Campbell, Getty Images | Text: Amanda Uren

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.