Film | Muzika

Alehandro Hodorovski: “Nisam lud. Samo pokušavam zalečiti svoju dušu.”

Ovaj nesvakidašnji čileansko-francuski reditelj, dramski pisac, glumac, muzičar i spiritualni guru, je pristigao ove godine u Kan kako bi razgovarao o svom najnovijem projektu pod nazivom “La Danza de la Realidad”, magično realistočnom memoaru svoje mladosti. Film govori o njegovom problematičnom detinstnjstvu, strasti koju je osečao prema psihomagiji i činjenici zašto ga starenje ne plaši.

Alehandro Hodorovski

Prošlo je više od 4 decenije od kako nas je Alehandro Hodorovski (Alejandro Jodorowsky), 84-godišnjak bele kose, svetlih očiju i krokodilskog osmeha, oduševio svojim ostvarenjem “El Topo”. Prošlo je gotovo 23 godine od kada se poslednji put našao iza kamere, i taman kada smo pomislili da je završio sa ovakvom vrstom rada, on nas ponovo iznenađuje, uz napomenu da je ovo njegov početak.

Njegov najnoviji film “La Danza de la Realidad” predstavlja trijumfalni povratak, u vidu fantastičnih memoara, koji su svojevrstan miks autobiografije, politike, mučenja i fantazije. Najveći broj scena je snimljeno u njegovom rodnom gradu Tocopilla, siromašnom čilenaskom selu,u kojem se i posle toliko decenija gotovo ništa nije promenilo, kako Hodorovski navodi. Ono što je interesantno jeste da je reditelj za ulogu svog staljinistički brutalnog oca uzeo svojeg najstarijeg sina Brontisa.

La danza de la realidad

Celokupna priča je odrađena u cilju isceljenja. “Moj otac je bio monstrum. Čudovište! Sa porodicom sam prekinuo kontakt kada mi je bilo 23 godine i nikada ih više nisam video. O da, to je bila užasna stvar koju sam uradio, slažem se. Ali ono što trenutno pokušavam uraditi kroz ovaj film jeste da ih oporavim, davajući im ono što nikada nisu imali. Moj otac nije imao nimalo humanosti, niti čovečnosti u sebi. A opet, pogledajte, ja sam od njega, kroz film, napravio čoveka.”

Još kao dečak Hododrovski je maltretiran zato što je Jevrejin i “knjiški moljac”. Beg je, po njegovom mišljenju, bio jedina opcija. U Parizu je izučavao mimiku i tehniku pantomime, zajedno sa Marcel Marceau i rediteljem Maurice Chevalier, a u Meksiku je sa svojom avantgardnom pozorišnom grupom izazvao bes tadašnje vlasti. “U Meksiku su me hteli ubiti”, čudi se on. “Vojnik mi je držao pušku na grudima.”

Već do ranih 70-ih je postao zvezda američke kontrakulture. El Topo, ludi pejotl vestern, našao je u Džonu Lenonu (John Lennon) strasnog fana, koji je Hodorovskom pomogao da se 1973. obezbede sredstva za film The Holy Mountain”. Od tada njegova karijera postaje stvar burnih i neobičnih zaokreta.

The Holy Mountain

Hodorovski takođe navodi da ono što njega održava jeste činjenica da uvek ima čime da zaokupira sebe. Kod kuće u Parizu piše stripove, čita tarot i drži besplatna predavanja o svojoj teoriji “psihomagije”, koja nekome može delovati kao miks psihoterapije i šamanističkih gluposti.

“Ovaj film je pun psihomagije. Moj sin igra moga oca. Psihomagija! Dečak u filmu se plaši mraka, kao što sam se i ja plašio, te se iz tog razloga oboji u crno. Psihomagija! Više se ne plašim mraka”, kroz smeh govori Hodorovski. “Ljudi kažu da sam lud. Nisam lud. Samo pokušavam zalečiti svoju dušu.”

“Slušaj, nemoj patiti, ja sam ovde. Nisi sam, zato što si samnom. Ali ja kažem: Ja sam sa tobom i slušaj šta će se desiti. Bišeć umetnik. I putovaćeš. I bićeš srećan.” Hodorovski je, ispostavilo se, bio upravo taj kojeg je Hodorovski čekao sve vreme.

Pogledajte trejler za najnoviji film Alehandra Hodorovskog.


Izvor: The Guardian

 

Povezane Vesti:

3 Komentara

  1. Gde mogu da se pogledaju ovi filmovi?

  2. Nina

    Svestran lik! Preporučujem njegovu knjigu “Mistični kabare”!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.