Svaštara

8 narkotika iz prirode

Većina današnjih narkotika, legalnih i ilegalnih, su sintetizovani u laboratoriji. Međutim, većina njih potiče iz divljine, prirodno rastući po šumama, poljima i pustinjama, gde ih i danas možemo pronaći. Ovo su neki od najpoznatijih narkotika širom zemlje, i to u svom prirodnom obliku.

1. Opijumski mak (heroin, morfin, kodein)

Mak(CC BY: Ryan Greenberg)

Morfijum je jedan od mnogobrojnih opijata koji se nalaze u maku. Kada ga zasečemo dok je još u stadijumu pupoljka mlečna tečnost koja izlazi iz njega (lateks) se suši i time dobijamo sirovi opijum. Nakon ovoga sledi dug proces dodavanja opasnih hemikalija, filtriranje i kuvanje, što sve dovodi po pojačavanja same droge. Heroin, na primer, izuzetno brzo apsorbuje oblik morfina i predstavlja najjaču upotrebu opijuma. Prvi ga je sintetizovao engleski hemičar  C.R. Wright, slučajno ga otkrivši 1874., prilikom kuvanja morfina i anhidrida sirćetne kiseline.

2. Plava agava (tekila)

Plava agava

Alkohol je jedinstvena droga u svetu jer se pravi kroz proces fermentacije, čiji osnovni sastojak nije striktno određen. Proces fermentacije se dešava kada kvasac počne jesti šećer one biljke koju konkretno koristimo, prilikom čega nastaje etanol (alkohol za piće). U tekili, koja je tako nazvana po meksičkom gradu odakle potiče, osnovni izvor šećera predstavlja lepa plava agava. Centar ove biljke podseća na ananas, a nakon što se isprži i samelje obezbeđuje šećer koji se dalje koristi za pravljenje alkohola.

3. Lišće koke (kokain)

Lišće koke

Lišće koke koje se uglavnom uzgaja u Južnoj Americi mora proći kroz neke prilično ružne korake pre nego što se obradi u kokain. Ovi koraci uključuju korišenje cementa u prahu, upijenog benzina i baterijske kiseline. Svi ovi sastojcu su neophodni kako bi se kondenzovana prirodna koka gurnula u oblike ilegalnih narkotika. Inače, samo lišće u svom prirodnom obliku domaće stanovništvo koristi već vekovima kao stimulans i medikament (samo u blažoj meri).

4. Efedra sinica (sudafed, met)

 Efedra sinica

Ova biljka u vidu grma, poznata i pod nazivom ma huang, se u kineskoj medicini koristi već vekovima. Proizvodi koji sadrže u sebi  efedrin ili pseudoefedrin su veoma teški za pronaći, obzirom da ih američka vlada svrstava u suspstance čiji je opticaj pod kontrolom. Alkaloidi iz biljke se mogu lako zloupotrebiti, i to najčešće kroz lekove za mršavljenje i proizvodnju meta.

5. Pečurka Psilocybin 

Pečurka Psilocybin

Psilocibin, prirodni spoj koji izaziva euforiju i psihodelične tripove, se može naći u preko 200 različitih vrsta pečuraka, od kojih najveći broj samostalno divlje raste u Meksiku. One imaju različitu koncentraciju psilocibina, koja takođe zavisiti od samog dela pečurke koji jedete. Mali savet za avanturiste: Ove pečurke ne možete razlikovati od velikog broja otrovnih pečuraka, tako da vas konzumiranje nepoznate pečurke može odvesti na mnogo dalji trip od planiranog.

6. Kora vrbe (aspirin)

Kora vrbe

Salicidna kiselina, pronađena u kori vrbe, hladila je temperature širom sveta milenijumima unazad. Čak je i Hipokrat, otac medicine, preporučivao žvakanje kore radi ublažavanja groznice i upala, još 300 godina p.n.e. Ova biljka vodi poreklo iz Evrope, Kine i severne Amerike, i može se koristiti u medicini. Upravo iz kore ove biljke je naučnik iz nemačke kompanije Bajer razvio aspirin 1897.  Interesantno je spomenuti da je Bajer izgubio sve svoje patente i žigove u Prvom svetskom ratu kada je američka vlada zaplenila firmu kao ratni plen, a nakon toga je prodala na aukciji američkoj medicinskoj kompaniji za patente.

7. Koren lovorovog drveta (ekstazi)

Koren lovorovog drveta

Pića kao što su pivo od đumbira i sarsaparilla, su nekada u sebi sadržala i ulje od korena lovorovog lista radi ukusa. Danas međutim to nije slučaj, obzirom da se supstanca u ulju, safrole, ubraja u red kontrolisanih supstanci. Destilovana iz korena i kore drveta lovorovog lista, safrole predstavlja ključni sastojak u proizvodnji ekstazija. Naravno, ne u svom čistom obliku.

8. Penicilijumska buđ (penicilin)

Penicilijumska buđ

Penicilin, prvi lek za efikasnu borbu protiv bakterijskih infekcija, koji je  doveo do izlečenja velikog broja bolesti, od streptokoka do sifilisa. Otkriven je sasvim slučajno 1928., od strane Aleksandra Fleminga, koji nikada nije verovao u njegovu delotvornost na čoveka, te ga iz istog razloga nikada nije iskoristio u pripremi leka. Penicilijumska buđ je veoma česta vrsta buđi i može se razviti na svim organskim materijama ukoliko uslovi to dozvoljavaju.


Izvor: The Week

Povezane Vesti:

2 Komentara

  1. The summer of George!

    I onda dođe sistem i kaže ti šta je korisno, štetno i zabranjeno, a šta nije. Licemeri…

  2. legalize_it

    Ja sam uvek govorio da je prirodno najbolje 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.