Kultura | Umetnost

6 pitanja za Aj Vejveja: Kako stvarati umetnost pod represivnom vlašću koja prati svaki vaš korak?

Aj Vejvej

Svega je nekolicina živih umetnika koji su popularni kao što je to Aj Vejvej. Aj je iskoristio svoju rastuću međunarodnu slavu da pokaže mračnu stvarnost kineske vlade, a u tom procesu postao je jedan od najglasnijih protivnika režimskog ugrožavanja slobode govora. Novi dokumentarac Lažni slučaj (The Fake Case) prati poslednje dve godine Ajovog turbulentnog putovanja.

2011. Aj je uhapšen u Pekingu prilikom ukrcavanja na let za Hong Kong. Proveo je 81 dan u samici, gde bi najverovatnije i ostao da međunarodni mediji nisu ukazali na njegovu priču kao slučaj kršenja ljudskih prava. Kineske vlasti su izjavile da je Aj uhapšen na osnovu optužbi za utaju poreza, internet pornografiju i bigamiju. Mnogi su ovo okarakterisali kao lažni slučaj, navodeći da je hapšenje jasan odgovor na Ajeve kritike vlasti. Nakon puštanja određen mu je kućni pritvor i pod stalnim je nadzorom. Obzirom da mu je pasoš oduzet i nikada nije vraćen, nije bio u mogućnosti da napusti zemlju.

Aj je prvi put dobio veću međunarodnu pažnju nakon učesća u dizajniranju kineskog olimpijskog stadiona Ptičije Gnezdo (Bird’s Nest) 2008. Nakon toga, njegov rad je privukao globalnu pažnju zbog kritika na račun moderne Kine. U Minhenu je postavio instalaciju Sećanje (Remebering)svoj prikaz zemljotresa u Sičuanu 2008., u kojem je poginulo hiljade dece nakon rušenja loše izgrađenih škola (rezultat korumpirane vlasi). U Sećanju, Aj je upotrebio 9000 dečijih rančeva kako bi ispisao “Srećno je živela na ovom svetu sedam godina” – reči majke devojčice koja je poginula u zemljotresu.

Aj Vejvej

2010. Aj je uradio Semenke suncokreta izlažući 100 miliona kristalnih semenki suncokreta kao svoj komentar na masovnu proizvodnju i ulogu pojedinca. Već u ovom trenutku kineske vlasti su ga uveliko držale pod lupom.

Kineske vlasti su uspešno ograničile Ajevo kretanje, ali uprkos tome njegova umetnost i poruka su imali globalni domet. Koristeći više medija – instalacije, fotografiju, muziku, skulpturu, film, društvene medije – preneo je svoju poruku putem brojnih kanala.

Osim izdavanja novog filma, Aj radi na nizu projekata širom sveta. Bio je sudija u odsustvu na filmskom festivalu u Stokholmu, u decembru će predstaviti nove radove na Art Basel fistivalu u Majami Biču, a nedavno je pokrenuo internet projekat pod nazivom Mesec koji omogućava ljudima da crtaju zajedno na internetu. Sve je ovo uradio bez mogućnosti napuštanja Kine. Po rečima misije Mesec, “Kreativnost uklanja granice. Niko ne može zaustaviti ideje, vetar i vazduh.”

Kineski Policy Mic je razgovarao sa Ajem o tekućim projektima i trenutnoj situaciji.

Elena Šepard (EŠ): Upravo si završio svoj angažman kao sudija na filmskom festivalu u Stokholmu, ali zbog zabrane putovanja nisi bio u mogućnosti da napusitš Kinu i prisustvuješ istom. Na svoje mesto poslao si praznu stolicu. Kakvu poruku si želeo da pošalješ? Šta bi želeo da posetioci festivala prepoznaju i shvate?

Aj Vejvej (AV): Pa, u životu sam uvek pokušavao da izbegnem direktne reakcije na događaje, incidente ili šta god da se desi, jer nemamo mnogo vremena. Najvažnija lekcija u životu je kako reagovati. Kada sam bio pozvan u Stokholm smatrao sam da je potrebno nekako obeležiti moje odsustvo.

Aj Vejvej

EŠ: Snimio si i video poruku koja je poslata sa stolicom: “U doba interneta, dokumentarni filmovi uveliko govore o različitim temama, diskutuju o istinama, ali i razotkrivaju tajne o onima na vlasti…a naročito kada tu vlast nije izabrao narod.” Da li je ovo razlog zbog kog si izabrao da svoju priču ispričaš kroz dokumentarni film, kao što je Lažni slučaj? Koje su bile tvoje namere vezano za ovaj film?

AV: Dokumentarni film Lažni slučaj napravio je moj prijatelj, Danac, Andreas Johnsen. On je veoma mlad, ali iskusan u oblasti filma. Veoma poštujem njegov rad. Uradio je veliki broj različitih filmova i veoma je strastven i odan filmu. Posetio je Kinu više puta, ne mogu ni da se setim koliko, proveli smo dosta vremena kao prijatelji, ali on bi uvek snimao.

Srećan sam što je ovaj film konačno izašao. U njemu je prikazano moje stanje, kroz Andreasovu prizmu, o svemu što se dešavalo u poslednje dve godine. I ne samo da priča moju priču, već prikazuje i situaciju u Kini. Kineske vlasti pokušavaju da upotrebe sva sredstva kako bi održali takozvanu stabilnost, ali ne i da budu moralno ispravni niti estetski sveobuhvatni. Način na koji održavaju stabilnosti jeste fabrikovanjem činjenica i pokušajima uništavanja nečijeg imena. To je apsolutan znak slabosti. Oni pokušavaju da zaobiđu istinu i činjenice. Veoma mi je žao kada to vidim.

EŠ: Uz dokumentarne filmove Lažni slučaj (The Fake Case) i pre toga Nije mi žao (Never Sorry), skoro si uradio muzički video Dumbass koji govori o 81-om danu provedenom u pritvoru. Zašto si se opredelio da vreme provedeno u pritvoru opišeš na ovakav način?

AV: Dumbass govori o mom iskustvu u pritvoru, mnogi su bili radoznali u vezi ove teme, a i činjenica je da je ovakva vrsta zatvora tajna, niko ne zna šta se dešava unutra. Tako da je po meni, objašnjenje moje situacije postala nophodnost.

EŠ: Reci nam nešto o svojoj izložbi na Art Basel festivalu u Majamiju u decembru. Kako će se ovogodišnja izložba razlikovati od onoga što si ovde izlagao u prošlosti?

AV: Imaću izložbu u novom muzeju (Umetnički muzej Pérez), koji je sledeća stanica putujuće izložbe According to What? ). Izložba ima nekoliko novih radova, kao što je rad sa biciklima. Prvi put se, na ovakav način, postavlja u SAD.

EŠ: Tvoj Instagram nalog postao je neka vrsta kultne senzacije. Da li misliš da su društvene mreže deo tvoje umetnosti, tvog političkog aktivizma ili svakodnevnice? Ili je to jedno te isto?

AV: Izuzetno mi je teško da razdvojim svoju umetnost i svakodnevicu, od takozvanog socijalnog aktivizma. Oni su postali jedno i ne mogu ih zamisliti razdvojene.

Aj Vejvej

EŠ: Reci nam nešto o novoj internet saradnji sa Olafurom Eliasonom na projektu Mesec. Kako je došlo do saradnje? Da li je ovo novi pravac u tvojoj umetnosti?

AV: Mislim da sam kao umetnik uvek u potrazi za novinim načinom izražavanja i komuniciranja. Olafur Eliason je moj dugogodišnji prijatelj koji je u više navrata podržao i mene i slobodu govora. Mislimo da je projekat Mesec sjajna prilika da radimo zajedno na internetu pošto se ne možemo susresti, jer ne mogu da putujem.

Prirodno je da uradimo nešto što bi nam omogućilo da delimo ideje i napravimo ovakvu platformu dostupnu svakom ko želi da je koristi. To je dar.

Mislim da je mnogi zaljubljeni koriste, jer postoji veliki broj ljudi koji se stide da upotrebe druge načine komuniciranja, ali ovde zajedno mogu da naprave sopstveni jezik. On može biti tajan, privatan, može biti samo njihov – on samo pokazuje njihovu ličnost. Mislim da je to lepo.

Za više informacija o umetniku posetite AiWeiwei.com.

*Intervju je objavljen 22. novembra 2013. Neke činjenice su u medjuvremenu promenjene.


Izvor: Mic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.