Svaštara

5 Interesantnih činjenica o vremenu! (VIDEO)

Većina nas, vreme doživljava kao konstantu koja se nikada ne menja. Načelno, i ne bismo mnogo pogrešili ukoliko bismo ovako nešto pomislili. Međutim, naučno gledano, vreme kao pojava koja je neraskidivo vezana za prostor, odnosno svemir u našem slučaju, takođe je i relativno, i to u meri koju je nekada teško pojmiti.

U nastavku vam predstavljamo pet interesantnih činjenica o vremenu, i našoj percepciji istog.

#5 Najprecizniji časovnik na svetu


Naučnici, posebno oni koji se bave ovom materijom, vreme računaju atomskim satom.

Naprecizniji, ili najtačniji časovnik na svetu, nalazi se u Nacionalnom Institutu (National Institute of Standards and Technology) u Koloradu, a vreme računa tako što meri nivo vibracija u atomu cezijuma (alkalni metal) kako bi izračunao dužinu jedne sekunde. Ovaj “časovnik” je toliko precizan, da ni u narednih 300 miliona godina, neće izgubiti, niti dodati, ni jednu jedinu sekundu izmerenog vremena!

#4 Uticaj gravitacije na vreme


Einstein

Gravitacija utiče na prolaznost vremena. Mnogi testovi Ajnštajnove (Albert Einstein) teorije relativiteta, pokazuju da što je posmatrač bliže izvoru gravitacije, u ovom slučaju Zemlji, vreme sporije prolazi. Sinhronizovani atomski časovnici na različitim visinama (npr. na vrhu planine, na nivou mora ili u avionu) pokazaće, na kraju, različito vreme!

#3 Zemlja pre vremena


Vreme, kao ljudska percepcija prolaznosti, ne postoji oduvek.

Ajnštajnova teorija relativiteta, između ostalog zaključuje, da je vreme nastalo, ili počelo, sa Velikim Praskom, pre oko 13.7 milijardi godina. S obzirom da su vreme i prostor (svemir) povezani, teoretski nije moguće da imamo vreme bez kretanja – tačnije, bez objekata koji se kreću svemirom. Veliki Prasak je pokrenuo svu materiju iz jedne male tačke, u jednom trenutku u prošlosti.

Razmislite o ovome na ovaj način: Koncept geografske širine počinje sa Severnim Polom, te se i teoretski ne možete kretati severnije od Severnog Pola. Sličnom analogijom, ne možete meriti vreme pre Velikog Praska.

#2 Živeti u prošlosti


Sudeći prema studiji neuronaučnika Davida Eagleman-a, svako od nas živi 80 milisekundi u prošlosti! Ovu tvrdnju potkrepljuje argumentima da naš mozak registruje trenutne stvari tek delić sekunde nakon što se one zaista i dese. Nakon što pljesnete šakom o šaku, slika koju vidite pre dolazi do vaših očiju nego zvuk, ali naš mozak ovu situaciju sinhronizuje tako da nam deluje da su se desile u isto vreme.

U jednom eksperimentu, u pokušaju da dokažu ove tvrdnje, naučnici su običnim ljudima prikazivali film u kojem je sinhronizacija kasnila za 80 milisekundi. Niko od prisutnih nije primetio nepravilnost!

Vreme

#1 Vreme na Zemlji se usporava?


Tačno, vreme, uprkos subjektivnom osećaju mnogih od nas, “teče” sve sporije. Usled uticaja Meseca, i njegovog plimskog trenja, solarni dan se produžava za otprilike 2 milisekunde svakog veka, dovodeći do usporavanja Zemljine rotacije. Imajući ovo u vidu, zaključak je da će jedan dan, za 200 miliona godina, trajati 25 sati!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.