Film | Muzika

15 SF filmova koji provociraju misli i koji su vredni vašeg vremena

Podrazumeva se da naučna fantastika, kao žanr, i termin “misaono izazivanje” idu ruku pod ruku. Osnovni razlog jeste taj što se naučna fantastika bavi konceptima i temama koje su uglavnom uklonjene iz naše svakidašnjice: borba sa tehnologijom budućnosti, igra sa prostorno-vremenskim kontinumom, poigravanje sa natprirodnim, rvanje sa vanzemaljcima.

Najinteresantniji su svakako oni filmovi koji gledaoca suočavaju sa jakim “Šta ako…?” scenarijom, baveći se pitanjima (često bez odgovora) koja su utemeljena u realnosti: humanost, moral, tehnologija, etika, filozofija, smrtnost i sećanje, pa čak i ljubav i želja. Oni provociraju diskusiju zato što su scenarija najčešće takva da bi mogla predstavljati realnost u stvarnom svetu. Sami elementi koje ovi filmovi koriste su dostupni ljudima, a često i opipljivi.

Suštinski, oni postavljaju pitanja koja dosežu do samog jezgra onoga ko smo mi i šta želimo kao ljudska bića, ovde i sada. Oni izazivaju našu senziblinost i vode nas daleko od zone udobnosti. I mi smo im zahvalni na tome.

Predstavljamo vam 15 SF filmova koji izazivaju naš intelekt i definitivno se poigravaju sa našim razumevanjem i radoznalošću.

1. The Time Machine (George Pal, 1960)

La Jetée (Chris Marker, 1962)

Baziran na klasiku H.Dž. Velsa iz 1895., film govori o viktorijanskom Englezu Džordžu (Rod Taylor) koji je izumeo vremensku mašinu (Velsov, sada već, univerzalni termin) i bio dovoljno zainteresovan da otputuje u daleku budućnost, ni manje ni više nego u godinu 802, 701. Svoju neverovatnu avanturu deli sa bliskim prijateljima i to sav razbarušen, nakon kašnjenja na sopstvenu zabavu.

Džordž uskoro shvata da se civilizacija podelila na detinje Eloie i kanibalističke Marlokse. To je svirepa projekcija društvene degeneracije, uznemirujuće precizna, imajući u vidu koliko su apatija i nasilje rasprostranjeni u sadašnjosti. Da li će nas tehnologija na kraju pretvoriti u biljke i neumoljivo uništiti našu žeđ za kulturom, umetnošću i književnošću?

Rimejk filma je izašao 2002., u režiji Velsovog praunuka, Simona Velsa, ali bez trunke originalnog osećaja zlosutnog čuđenja i upečatljivog dizajna, kao i bez nekog vidljivog stila.

2. La Jetée (Chris Marker, 1962)

La Jetée (Chris Marker, 1962)

Ovo je kratkometražni film od svega 28 minuta, ali zato jedan od najpoznatijih. Ispričan kroz seriju crno belih fotografija (sa izuzetkom jednog kratkog pokreta), ovo je priča ispričana isključivo narativnim putem, o grupi preživelih u pariškom podzemlju nakon posledica Drugog svetskog rata i čoveku (Davos Hanich) kojeg koriste kao zamorče dok sedi privezan za improvizovani uređaj i putuje kroz vreme pokušavajući da pronađe rešenje i spasi čovečanstvo.

Eksperimentalni francuski reditelj, Kris Marker, koristi eliptičnu narativnu strukturu da oslika krhkost sećanja, fragmente koji ne predstavljaju uvek istinu. Da li treba da jurimo sećanja iz detinjstva koja nas progone, čak i po ceni da nanesemo štetu našem sadašnjem ja?

FIlm La Jetée je ponovo oživeo 1995. kroz film “Dvanaest majmuna”, Terija Gilijama, koji, iako izgleda potpuno drugačije zbog odsustva naracije, predstavlja ubedljivu i čudnu integraciju Markerovog originalnog koncepta.

3. Quatermass And The Pit (Roy Ward Baker, 1967)

Quatermass And The Pit (Roy Ward Baker, 1967)

U SAD-u poznat pod nazivom “Five Million Years to Earth”, film je originalno baziran na televizijskoj SF seriji Najdžela Nila (Nigel Neale), a govori o otkriću sahranjene marsovske letilice u blizini Londona i preostalim ljudima koji ukazuju na stav da su vanzemaljci uticali na njihovu evoluciju i inteligenciju. Međutim, ono što je još strašnije jeste natprirodna zla sila koju emituje ovaj svemirski brod.

Iako se radi o poslednjem filmu iz Quatermass trilogije, verovatno se radi i o najmoćnijem, obzirom da dovodi u pitanje prirodu i poreklo čovečanstva. Takođe, film uključuje ideje genetičke memorije i telekineze.

Da li je inteligencija čovečanstva mogla biti ojačana od strane nečega što nije sa ove planete?

4. 2001: A Space Odyssey (Stanley Kubrick, 1968)

2001: A Space Odyssey (Stanley Kubrick, 1968)

Verovatno najpoznatiji SF film ikada snimljen, izuzimajući “Ratove zvezda”. U pitanju je veoma duboko delo, kako zemaljsko tako i vanzemaljsko, koje publika i kritika često definiše kao najbolji naučno-fantastični film ikada snimljen. Kjubrikova istorijska adaptacija Klarkove kratke priče “The Sentinel” je definitivno tehničko čudo sa najzapanjujućih specijalnim efektima svoga vremena.

U osvit čovečanstva praistorijski majmuni pronalaze veliki crni monolit egzistencijalne neobičnosti. Nastaju konfrontacija i nasilje. U budućnosti, 2001., astronauti takođe pronalaze misteriozni monolit na Mesecu i kreću u potragu njegovog pravog porekla i značenja.

Kao tehnološki napredna i astrološki zdravorazumska bića, da li je moguće da smo zapravo samo kosmička grožđica u ogromnoj intergalaktičkoj voćnoj salati?

Nastavak, 2010 Odiseja, u režiji Pitera Hajmsa, pušten je 1984., ali je ubrzo postao kosmička prašina u senci Kjubrikove zvezdane, beskompromisne vizije.

5. THX 1138 (George Lucas, 1969)

THX 1138 (George Lucas, 1969)

Prvobitno napravljen kao studentski projekat pod nazivom “Electronic Labyrinth: THX 1138 4EB”, Džordž Lukas je odlučio da svoju minimalističku distropijsku viziju pretoči u svoj debitantski film.

U totalitarnoj budućnosti, gde su ljudi poznati samo kao brojevi, kontrolisani putem droge i gde je seks zabranjen, THX (Robert Duval) ostvaruje vezu sa  LUH  koja biva razotkrivena.

Ljubav opet sve komplikuje. Čovečanstvo ponovo ne može da se odupre nasilničkoj manipulaciji. Emotivno potiskivanje je oružje a fizička pobuna nije rešenje. Ali naravno, uvek jeste. Ovo je najzreliji film u Lukasovoj karijeri, mada ujedno i najsumorniji sa klasičnim šokantnim završetkom.

Ukoliko je ljubav zabranjena a seks je zločin, da li će intimnost biti najvrednija dozvoljena sloboda?

6. Solaris (Andrei Tarkovsky, 1972)

Solaris (Andrei Tarkovsky, 1972)

Adaptacija čuvenog poljskog romana o živoj planeti i ljudskim stradanjima pod njenim uticajem. Duboka meditativna drama, kao i većina njegovog rada, gde se najveći deo radnje odvija u unutrašnjosti svemirske stanice (metafora za ljudski um gde Solaris, možda, simbolizuje spoljno svesno stanje). Na kraju, film govori o neminovnoj teškoći komunikacije između dve potpuno različite vrste i krhkosti ljudskog stanja.

Psiholog, Kris Kelvin (Donatas Banionis), se pridružuje maloj ekipi naučnika koja kruži oko udaljene okeanske planete pod imenom Solaris. Prošle su decenije a veoma malo je otkriveno i naučeno. Kelvin primećuje da se ostatak posade ponaša čudno. Njegova žena (Natalya Bondarchuk), koja je izvršila samoubistvo nekoliko godina ranije se takođe pojavljuje, ne znajući ni sama kako je tu dospela.

Ukoliko je ljubav slepa koliko je relativna inteligencija?

2002. Stiven Soderberg je napravio rimejk filma ostajući veran originalu u smislu raspoloženja, tona i strukture.

7. The Man Who Fell to Earth (Nicolas Roeg, 1976)

The Man Who Fell to Earth (Nicolas Roeg, 1976)

Dejvid Bouvi igra Tomasa Džeroma Njutona, vanzemaljca u humanoidnoj formi, koji dolazi na Zamlju da bi doneo vodu svojoj umirujućoj planeti i porodici. Njutona poseduje veliki broj naprednih znanja u odnosu na zemljane, što koristi da napravi veoma uspešnu tehnološku kompaniju kako bi zaradio milijarde dolara i sagradio svemirski brod za povratak svojoj kući. Međutim, ono na šta ne računa jesu pohlepa i bezobzirnost poslovanja ovde na Zemlji.

Ovo je priča o samilosti i zavisnosti, sa dubokim osećajem ironije koji prožima ovu fundamentalno uzaludnu spasilačku misiju.

Šta se dešava sa našim mentalnim zdravljem i intimom kada postanemo opsednuti društvenim medijima i ličnom izborom samopomoći.

8. Blade Runner (Ridley Scott, 1982)

Blade Runner (Ridley Scott, 1982)

U bliskoj budućnosti detektiv Dekard (Harison Ford) dobija zadatak da uhvati četiri replikanta koji su ukrali svemirski brod i vratili se na Zemlju kako bi pronašli svog tvorca. U procesu jurnjave za Rojem Betijem (Rutger Hauer) Dekard počinje da preispituje svoj identitet i smrtnost.

Rađen po romanu “Sanjaju li androidi električne ovce”, Filipa K. Dika, jednog od najuticajnih autora naučne fantastike 20-og veka, “Istrebljivač” je film natopljen posebnom atmosferom, bogat detaljima i zadovoljavajuće neuhvatljiv u svom završnom nagoveštaju: da li je Dekard i sam replikant, napredni prototip poput modela Neksusa -6 (Šon Jang) u kojeg se zaljubljuje?

Kao emotivno kompleksna bića kakva jesmo, da li imamo pravo da demantujemo one sa ograničenim kapacitetima?

9. 1984 (Michael Radford, 1984)

1984 (Michael Radford, 1984)

Roman Džordža Orvela “1984” je verovatno najpoznatiji antiutopijski roman ikada. Majkl Redfordova adaptacija koristi inspirativnu desaturisanu kinematografiju kao i specijane efekte i produkcijski dizajn koji nisu naročito futuristički. A upravo to je moćan i zastrašujući prikaz ekstremnog totalitarnog režima gde je javni  i privatni nadzor konstantan i sveprisutan.

Ovo je bio poslednji filmski nastup Ričarda Bartona koji igra zlog, visoko rangiranog političara O’Brajana. Džon Hart igra protagonistu Vinstona Smita dok Suzan Hamilton igra Džuliju, Vinstonov predmet romantičnog interesovanja. Vinston i Džulija postaju žrtve “dvomisli”, uhaprešne od strane Policije misli, ispitivane u Ministarstvu ljubavi i podvrgute tretmanu u sobi 101.

Zar naslov filma ne bio mogao biti “Kako sam prestao da brinem i volim Velikog brata?”

10. Brazil (Terry Gilliam, 1985)

Brazil (Terry Gilliam, 1985)

Uzimajći nešto iz Orvelove antiutopije, legendarni Monti Pajton, nadrealista Teri Gilijam, donosi nam jedan od kultnih filmova iz 80-ih. Brazil je labirintska satira o paranoji i dehumanizacizi jednog čoveka. Ovo je jedna vrsta birokratske noćne more koja nam je svima dobro poznata.

Film nam donosi priču o Džonatonu Prajsu, prosečnom svakodnevnom čoveku prijatne naravi koji u retro dizajniranoj budućnosti biva upleten u besmislenu administrativnu grešku koja bi ga mogla koštati života ili, u najmanju ruku, razuma.

Koje štetne efekte će ekstremna automatizacija, potrošačko razarajući način života i dvoličnost vlasti imati na naše krhke ljudske umove?

11. Contact (Robert Zemeckis, 1997)

Contact (Robert Zemeckis, 1997)

Baziran na romanu pokojnog, velikog kosmologa Karla Sagana, ovo je jedan od retkih visokobudžetnih holivudskih filmova koji se na inteligentan način bavi “velikim pitanjem”: vanzemaljci ili bog?

Dr. Eli Arovej (Džodi Foster) je većinu svog života provela jureći zvezde. Jednoga dana ona presreće radio signal i pre nego što izgovorite, “Hjustone, imamo problem…”, ona preduzima međuzvezdano solo putovanje koje finansira bogati dobrotvor Haden (Džon Hart) kako bi došla do izvora signala.

Da li je “beli šum” dokaz inteligentnog vanzemaljskog života ili kriptični dokaz kreacionizma?

12. eXistenZ (David Cronenberg, 1999)

eXistenZ (David Cronenberg, 1999)

Alegra Gelar (Dženifer Džejson Li) je svetski poznata dizajnerka video igrica. Njena nova virtualna igra, eXistenZ, biva testirana na jednoj grupi dobrovoljaca. U tom trenutku dolazi do potpunog haosa dok se njen ubica infiltrira u zgradu a Gelarova beži sa pripravnikom Tedom kojeg igra Džad Lou. Njih dvoje počinju da igraj njenu video igru kako bi došli do odgovora, dok prava i virtualna stvarnost počinju da im izmiču.

Kako video igrice postaju sve realnije, više interaktivne, trodimenzionalne, spajanje sajber prostora i igrališta virtualne stvarnosti će postati opasno i nestabilno minsko polje. Kronenbergova fascinacija fiziološkog prestupa i alternativne stvarnosti dostiže vrhunac u ovoj SF studiji koja se bavi pitanjem kako će čovečanstvo reagovati i kakvu će interakciju imati sa novom gejming tehnologijom u bližoj budućnosti.

Da li će naše psihičko carstvo popustiti usled povećanog igranja sa virtualnim moćima i manipulacijom?

13. Primer (Shane Carruth, 2004)

Primer (Shane Carruth, 2004)

Radeći na svojim elektroniskim uređajima u garaži, dva it preduzetnika će slućajno napraviti rudimentarni vremeplov, a sebe suočiti sa različitim opasnostima i mogućnostima. Ali, umesto da uskoče u neku daleku budućnost, ili makar, deceniju ili dve, ova dva istraživača odluče da sebe poguraju samo par dana unapred. Naravno, kao što znamo, uzročnost samo donosi glavobolju.

Šejn Karut je ovim ostvarenjem postavio pitanje putovanja kroz vreme na potpuno nov nivo, pametan i kul. Iako je, radi publike, izbegavao dosadne razgovore stručne terminologije, njegova narativna struktura je podjednako kompleksna.

Ukoliko bismo imali moć da promenimo budućnost zar ne bi najmudriji potez bio ne menjani ništa?

14. Children of Men (Alfonso Cuaron, 2006)

Children of Men (Alfonso Cuaron, 2006)

Godina je 2027. u distropijskoj Britaniji. Gotovo čitava ženska populacija na Zemlji je postala neplodna i nijedno dete nije rođeno u poslednjih 20 godina. U situaciji rasnog nasilja i potpunog haosa jedna trudna pripadnica etničke manjine mora biti prebačena na sigurno mesto.

Rađen po romanu Filis Doroti Džejms ova sumorna i beskompromisna priča čvrstog koncepta uspeva da izbegne momenat isključive akcije i pokušava biti i filozofski podstaknuta.

Kada pogledamo sumorno lice rata i gladi, koliko nade treba da investiramo kada se sve čini uzaludnim?

15. Moon (Duncan Jones, 2009)

Moon (Duncan Jones, 2009)

Sem Bel, kojeg igra Sem Rokvel, je astronaut zaposlen u kompaniji “Lunar Industries” koja se bavi snadbevanjem Zemlje alternativnim gorivom sa Meseca. Potpuno sam, uz pomoć naprednog računara kojem glas pozajmljuje Kevin Spejsi, Sem svoje usamljene dane provodi na Mesecu uz povremeno olakšanje koje mu pružaju snimljene poruke od žene i ćerke. Bliži se kraj njegovog ugovora ali iznenadna nesreća donosi nova saznanja za Sema.

Rađen prema scenariju Nejtana Parkera i u režiji sina Dejvida Bouvija, Dankana Džonsa, film po svom stilu i izgledu podseća na kasne 70-e. Ovo je sablasan film pun neobične atmosfere, protkan određenom vrstom melanholije koja se retko viđa u modernim SF filmovima.

Teme usamljenosti, identiteta, zablude i izdaje su odrađene sa velikom preciznošću.

Koliko je stvarno vaše stvarno ja? Ukoliko pronađete drugog sebe, ko je taj koji može reći da vi niste bolji od vašeg drugog ja?


Izvor: Taste of Cinema

1 Komentar

  1. Ivona

    ljudi stavili ste bladerunnera na 8 mesto?!!!!!!!!!!!!! :)))ok,ako ste pratili hronologiju mada ima tu jos dosta filmova koji bi mogli da pokrenu misao kao potencijalnoj buducnosti koju vide kroz taj film…Lep clanak!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.