Planeta

10 najgorih planeta za život

VeneraNSSDC/GSFC/NASA

1. Venera

Venera se nalazi na prilično maloj udaljenosti od Zemlje (između 24 i 162 miliona kilometara), a po svojim dimenzijama je oko 95% od ukupne zemljine veličine. Pre 20-og veka naučnici su verovali da bi ona mogla biti dom za život. U stvarnosti, kako kaže fizičar Stiven Taft, Venera ima uslove koji se mogu “dobro poklopiti sa Danteovom verzijom pakla”. Ona ima više vulkana od bilo koje druge planete u našem solarnom sistemu, a veliki deo njene površine je prekriven lavom. Površinski pritisak je ekvivalentan podvodnom pritisku na više od 1,5 km dubine, dok je prosečna temperatura preko 456°C (dovoljno visoka da topi olovo). Povrh svega toga, planeta je okružena gustim oblakom sumporne kiseline, a 96% njene atmosfere se sastoji od ugljen dioksida.

COROT-7bESO/L. Calçada

2. COROT-7b

Kada na ovoj planeti pada ono što mi zovemo kiša, zapravo pada kamenje. Dovoljno? Pa zapravo, loše tek sledi. COROT-7b se nalazi na udaljenosti od 489 svetlosnih godina od Zemlje, veća je za 1,5 put, a procenjuje se da temperatura dostiže oko 2526°C. Ova egzoplaneta je toliko blizu svoje zvezde da jedna godina na njoj traje svega 20 sati na Zemlji, a sama  površina joj verovatno predstavlja miks vulkana, lave i kamenja.

TrES-2bDavid A. Aguilar (CfA)

3. TrES-2b

Ova planeta je udaljena oko 750 svetlosnih godina i u osnovi jeste demonska planeta. O njoj se zapravo ne zna mnogo, osim činjenice da se radi o najmračnijoj egzoplaneti pronađenoj do danas: crnja je od uglja i reflektuje manje od 1% svetlosti. Astronomi nisu u potpunosti sigurni šta uzrokuje njenu tamu, ali je moguće da joj manjkaju reflektujući oblaci ili da poseduje supstance u atmosferi koje apsorbuju svetlost. Činjenica da je ova planeta toliko mračna ne znači da je i hladna. Zapravo, procenjuje se da je njena temperatura oko 981°C.

WASP-12bNASA/ESA/G. Bacon/STScI

4. WASP-12b

Smeštena na oko 1100 svetlosnih godina od planete Zemlje, WASP-12b polako menja svoj oblik zahvaljujući svojoj zvezdi. U stvari, ona orbitira toliko blizu da njene plimske sile povlače gornji sloj atmosfere brzinom od 200 kvadriliona tona godišnje, pretvarajući je u loptu jajastog oblika prepunu super vrelog ugljenika. Planetarni naučnik, Džejms Lisauer, sumnja da duboko ispod svog turbulentnog štita, ova planeta veličine Jupitera, možda sadrži kamenje sačinjeno od grafita ili čak dijamanata.

Kepler-16bNASA/Ames Research Center/Kepler Mission

5. Kepler-16b

Posmatranje zalaska sunca na ovoj hladnoj planeti veličine Saturna, koja je udaljena 200 svetlosnih godina od našeg solarnog sistema, vas može prevariti da pomislite da vidite duplo. Razlog jeste taj što na svakih 229 dana Kepler-16b izorbitira oko dve zvezde. Sa svojom temperatutom od oko -84°C teško da je pogodna za održavanje života, iako prošlogodišnja istraživanja sugerišu da bi jedan njen mesec, ukoliko ga uopšte i ima, bio u stanju da održava atmosferu sličnu onoj na Zemlji.

Kepler-10bNASA/Kepler Mission/Dana Berry

6. Kepler-10b

Ukoliko biste proveli jednu noć na planeti Kepler-10b, koja je smeštena na 560 svetlosnih godina, probudili biste se za jednu godinu stariji. Razlog je taj što ova planeta (1537°C) orbitira oko svoje zvezde na svakih 20 sati. Smata se da ova kamenita super-Zemlja ima površinu koju sačinjava topljena lava koja je toliko vrela da može istopiti gvožđe. Dobila je naziv super-Zemlja zato što je 1,4 puta veća od našeg malog plavog mermera i skoro pet puta gušća.

CFBDSIR2149ESO/L. Calçada/P. Delorme/R. Saito/VVV Consortium

7. CFBDSIR2149

Ovo je samo jedna tužna planeta, udaljena 100 svetlosnih godina od našeg solarnog sistema koja je otkrivena krajem 2012. Njena priča je tužnija i od priče Plutona. Prvo, njeno ime: potpuna besmislica. Ali mnogo je gora činjenica što naučnici veruju da se radi ili o smeđem patuljku ili o lažnoj planeti. Ukoliko je smeđi patuljak to znači da je trebalo da bude zvezda, ali nije uspela. Zbog svoje male mase u njenom jezgru nikada nije došlo do nuklearne fuzije. Ukoliko se radi o planeti “siročetu” to podrazumeva da se formirala kao normalna planeta oko svoje zvezde, ali da je nekako izbačena iz svoje orbite i sada luta osvetoljubivim univerzumom. Ako ništa drugo, makar može da položi pravo na bukvalonost reči “planeta”, obzirom da sama reč dolazi od grčke reči “planētēs” što u prevodu znači lutajuća zvezda.

Kepler-7bWikimedia Commons

8. Kepler-7b

Ova lopta vrelog vodonika i helijuma, sa nadimkom Stiropor planeta, je 1,5 put veća od Jupitera, ali ima duplo manju masu. Takođe, ona ima albedo od 0,38, što znači da reflektuje toliko svetlosti da su naučnici NASA-e koji su je otkrili pomislila da su napravili grešku. “Tek kada smo počeli da se bavimo istraživanjem egzoplaneta počeli smo da shvatamo šarenolikosti koje tamo postoje.”

Kepler-13bWikimedia Commons

9. Kepler-13b

Prema NASA-inom naučniku, Džejmsu Lisaueru, život na planeti Kepler-13b bi bio nešto slično kao da hodate unutar peći, osim činjenice da ne bi bilo ničega po čemu biste mogli hodati. Kao i ostalim super-Jupiterima, kako ih najčešće nazivaju, ovoj planeti nedostaje čvrsta, granična površina. Umesto toga. njeni slojevi se sastoje od vrelih, nasilnih slojeva gasa koji donose prosečnu temperaturu od preko 2760°C, čineći je jednom od najtoplijih egzoplaneta ikada pronađenih.

HD 189773bNASA/ESA/M. Kornmesser

10. HD 189773b

Ova planeta, udaljena 63 svetlosne godine, gotovo da izgleda lepo kao Zemlja. Ali nije tako. Temperatura na njenoj površini je oko 996°C i pada staklena kiša. I to bočno. Veruje se da plava boja potiče od silikatnih čestica koje se nalaze u njenoj atmosferi i koje raspršuju plavu svetlost. Zbog površinske temperature čestice se mogu kondenzovati i formirati staklo koje bi zatim letelo unaokolo brzinom od 6437 km/h.


Izvor: Popular Science

Povezane Vesti:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.