Film | Muzika

10 Najboljih filmova koji nikada nisu završeni!

Poznato je da skoro svaki priznati režiser u svom portfoliu sadrži makar jednu zamisao, odnosno ideju koju nikada nije realizovao do samoga kraja. Mnogi od njih su se bez ustručavanja upuštali u ekranizacije svih onih zamisli koje su smatrali suštinski bitnim sa stanovišta umetničkog izražavanja. Ipak, i pored iskrenih želja i čvrstih namera, znatan broj tih ideja nikada nije pronašao svoj put do bioskopskog platna. Različiti su faktori koji su odlučujuće uticali na filmske stvaraoce, i na njihove odluke da svom ostvarenju ne daju završni pečat. Opravdane ili ne, one nam ostavljaju prostora za razmišljanje u kom bi se pravcu dalje razvijali autori i glumci, ali i filmski žanr, da su neka od ovih ostvarenja doživela svoju bioskopsku premijeru.

NAPOLEON, Stanley Kubrick

Napoleon

Pitajte bilo kog istinskog filmofila, koji bi nezavršeni film voleo da odgleda, i vrlo verovatno ćete dobiti odgovor “Napoleon”, od Stenlija Kjubrika. Režiser je istraživao francuskog vladara godinama, i planirao je da ova epska biografija, usledi ubrzo nakon 2001: Odiseje u Svemiru. U potrazi za glavnim glumcem, izgubio je dosta vremena ubeđujući Oskara Vernera da prihvati ulogu Napoleona, što je na kraju i uspeo, ali i insistirajući na Odri Hepburn kao Žozefini, Napoleonovoj ženi. Ipak, ogromni troškovi snimanja, naterali su matičnu kuću MGM da otkaže ceo projekat. Iako je Kjubrik verovao da ovo ostvarenje može da ponese titulu najboljeg filma ikada snimljenog, “Napoleon” nikada nije završen. 2013. godine, režiser Stiven Spilberg je najavio mogućnost da otkupi originalni scenario, i po njemu snimi mini seriju, poput “Band of Brothers” koju je radio zajedno sa Tom Henksom.

 

KALEIDOSCOPE, Alfred Hitchcock

Kaleidoscope

Nakon što je 1966. godine odgledao Antonionijev provokativni i kontroverzni film “Blow-Up”, Alfred Hičkok je izjavio da oseća da je njegova lična ostvarenja pregazilo vreme. Nakon toga, planirao da snimi radikalan film, izvrnut do samih granica, prožet scenama eksplicitnog nasilja, nudizma i homoerotičnosti. Kaleidoskop je trebalo da nam predstavi tri scene ubistva: jednu koja se odvija na vodopadima, drugu koja se odigrava na ratnom brodu, i konačno treću, čija se radnja dešava u fabrici. Iako je Hičkok obećao da će uraditi film za ispod milion dolara, MCA/Universal je na kraju ipak odustao od projekta, ostavljajući legendarnog režisera sa sat vremena nemontiranih snimaka Kaleidoskopa. Kuriozitet je da njegovo kasnije ostvarenje “Frenzy” iz 1972. godine, promoviše nekolicinu ideja iz nikada snimljenog Kaleidoskopa!

 

LENINGRAD: The 900 Days, Sergio Leone

Leningrad

Tek što je završio snimanje legendarnog filma “Bilo jednom u Americi”, Serđo Leone je strastveno želeo da režira epsku ratnu dramu. Pod uticajem knjige Harisona Salisberija “900 dana: Opsada Lenjingrada”, koju je nemilosrdno konzumirao tih dana, Leone se skoncetrisao na ideju da priča filma, prati američkog fotografa, u liku Robert De Nira, godinama zarobljenog u Lenjingradu, za vreme nacističke opsade grada. Režiser je obezbedio, za to vreme neverovatnih 100 miliona dolara budžeta za svoj film, kao i  svu dodatnu neophodnu pomoć, direktno od vlade Sovjetskog Saveza. Nakon što je dogovorio još jednu saradnju i sa Eniom Morikoneom, koji je trebalo da radi muziku za film, Sergio Leone je iznenada umro od srčanog udara 1989. godine, u svojoj 60. godini života.

 

IN SEARCH OF LOST TIME, Luchino Visconti

In Search Of Lost Time

Italijanski režiser, Lućino Viskonti, poznat je u svetu filma po svojim dugačkim, neretko i maratonskim projektima, kao i prestižnim literarnim adaptacijama. Ipak, za ekranizaciju Prustove 7-tomne novele, na koju je potrošio mesece i godine izučavajući i pripremajući je u Parizu i Normandiji, bilo je neophodno da finalna verzija filma traje čitava četiri sata. Zahtevani budžet je bio toliko velik, da adekvatno finansiranje ipak nije moglo da se obezbedi.

 

THE MOVIEGOER, Terence Malick

Moviegoer

Nakon veoma uspešne drame iz 1978. godine “Days of Heaven”, i kritičarskih priznanja koje je pokupio, Terens Malik se povukao iz javnog života, i preselio se u Pariz gde je neko vreme flertovao sa različitim projektima, tokom 80-ih godina prošlog veka. Jedan od tih projekata je trebalo da bude i realizovanje odlične priče Vokera Persija, “The Moviegoer”, o čoveku otuđenom od porodice, prijatelja i profesionalnog života, koji pronalazi više smisla u filmovima koje gleda i knjigama koje čita, nego u realnom životu. Iako film nikada nije snimljen, različite varijacije i uticaji ove knjige se mogu pronaći u nedavnim ostvarenjima The Tree Of Life (2011) i To The Wonder (2013).

 

HEART OF DARKNESS, Orson Welles

Heart of Darkness

Ubrzo pošto je šokirao američku javnost, nakon realističnog prezentovanja H.G. Velsove knjige Rat Svetova na radio stanici, Orson Velsu je bilo ponuđeno upravo ono što bi mnogi filmski hroničari sa pravom nazvali najboljim dilom za režisera debitanta. Dobio je priliku da režira dva filma, sa garantovanim pravom na final cut, odnosno sa osiguranjem da se studio neće mešati u njegov posao dokle god se bude držao budžeta. Za prvi film, odlučio se da adaptira Džozef Konradovo “Srce Tame”. Vels bi igrao naratora Marloua, ali publika ne bi imala priliku da ga vidi, osim u svega par scena gde bi bio u senci ili u odrazu ogledala. Film je bio zamišljen da bude sniman, tzv. tehnikom subjektivne kamere, gde bi gledalac delio naratorov ugao gledanja. Ispostavilo se pak, da je projekat ipak preskup, te je Vels odlučio da snimi Građanina Kejna kao alternativu. Izgleda da nije puno pogrešio!

 

DON QUIXOTE, Orson Welles

Don Quixote

Heart of Darkness nije jedini Orson Velsov film koji nije doživeo bioskopsku distribuciju. Praktično cela karijera legendarnog umetnika je prožeta nezavršenim projektima. Nakon Građanina Kejna, Vels je pasionirano želeo da ekranizuje i život Hrista, igrajući Isusa lično. Jedan od filmova čije je snimanje započinjao nekoliko puta sredinom 50-ih godina 20. veka, bio je i Don Kihot, čiju je radnju želeo da smesti u sadašnje vreme. Međutim, čak i sa velikodušnom pomoći koju je dobio od bliskih prijatelja – Frenk Sinatra je lično donirao 25.000$ za ovaj projekat, Orson Vels nikada nije uspeo da obezbedi dovoljno sredstava kako bi završio započeto. Ipak, snimci koje je napravio prilikom snimanja Don Kihota, posthumno su puštani na različitim filmskim festivalima, kako bi publika, makar delimično, mogla da stekne uvid u Velsovu viziju famoznog Don Kihota.

 

THE MAN WHO KILLED DON QUIXOTE, Terry Gilliam

The Man Who Killed Don Quixote

Adaptacija Servantesa, je očigledno bila prevelik zalogaj za čuvenog pajtonovca za režiserskom stolicom, Terija Gilijama. Sa Džoni Depom u glavnoj ulozi, ovaj film je trebalo da prati savremenog marketinškog direktora (Dep), koji putuje kroz vreme, i to u prošlost, u Don Kihotovsku eru. Kihot, koga je tumačio francuski glumac Jean Rochefort, Depovog lika vidi kao Sančo Panzu, te insistira da krenu u zajedničku avanturu. Kada je snimanje počelo na proleće 2000. godine, mnogi problemi koji su se ticali finansija i osiguranja, su isplivali na površinu, i zapravo u startu osudili produkciju na propast. Snimanje je ubrzo nakon toga prekinuto, ali su delovi sa setova, kao i same scene snimanja uvršteni u dokumentarac Lost in La Mancha iz 2002. godine, koji nam otkriva sve detalje oko propalog pokušaja Terija Gilijama da dovede Don Kihota na veliko platno.

 

RONNIE ROCKET, David Lynch

Ronnie Rocket

Impresionirani Linčovim (David Lynch) filmom Glava za Brisanje (Eraserhead), Mel Bruks i njegov producent Stjuart Kornfeld, obratili su se autoru, u nadi da će želeti da snimi film za njih. Linčova prvobitna ideja je bila da režira Ronnie Rocket-a, po scenariju koji je lično napisao. Radnja filma je trebalo da prati detektiva koji putuje u drugu dimenziju i tamo upoznaje tinejdžera dva i po metra visokog, koji usled neuspešne operacije mora da bude sve vreme prikačen na neki eksterni izvor energije. Na samom kraju, ovaj tinejdžer bi postao rok zvezda po imenu Roni Roket. Ovo ostvarenje nije, istini na volju, bilo planirano kao komercijalni film, što je i Linč jednom prilikom priznao. Umesto ovoga, poslušao je savet Mel Bruksa, te se prihvatio adaptacije tuđeg scenarija, i režirao jedan od svojih najboljih filmova – The Elephant Man! Međutim, teme lične transformacije i povezanih svetova, koje su suštinski činile Roni Roketa, Dejvid Linč je majstorski implementirao u svoja kasnija ostvarenja kao što su Tvin Piks, Hotel Izgubljenih Duša i Malholand Bulevar.

 

AN AMERICAN TRAGEDY, Sergei Eisenstein

An American Tragedy

Josif Staljin i Sovjetska vlada su sredinom 20-ih godina 20. veka, označili Sergeja Ajzenštajna kao formalistu, optužujući na različit način celokupan umetnikov opus. Situacija je za Sergeja bila previše stresna, te je vrlo brzo započeo turu po zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Državama, sve dok ga put konačno nije odveo u Holivud. Prvi čovek Paramount Pictures-a, Džesi L. Laski, iskreni poštovalac Ajzenštajnovih radova, ponudio mu je 1930. godine sredstva u iznosu od 100.000$ da adaptira legendarni roman Američka Tragedija, čuvenog američkog pisca Teodora Drajzera. Šest meseci kasnije, Sergej je završio scenario, ali ga je Laski smatrao previše depresivnim, te je poništio ugovor i platio umetniku kartu u jednom pravcu, nazad za Moskvu.


Izvor: BBC

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.