Planeta

10 kataklizmičnih događaja u Zemljinoj budućnosti

Naša planeta se nalazi u konstantnom stanju promene. Usled ovih mnogobrojnih promena koje su izazvane kako uticajem čoveka tako i solarnim poremećajima, zagarantovano je da će budućnost Zemlje biti više nego intresantna, ali ne i bez haosa. Lista u nastavku nas upoznaje sa 10 glavnih događaja koji najverovatnije čekaju da se dogode u predstojećih par milijardi godina.

10. Novi okean, 10 miliona godina

Jedno od najtoplijih mesta na Zemlji, depresija Afar, koja leži između Etiopije i Eritreje, se u proseku nalazi na oko 100 metara ispod nivoa mora. Sa svega 20 km između povšine zemlje i užarene magme koja ispod ključa, ova oblast se polako razređuje usled tektonskih pokreta. Depresija predstavlja domaćina za niz smrtonosnih vulkanskih erupcija, gejzira, zemljotresa i toksične vrele vode, te se stoga teško može reći da se radi o odmaralištu. Ali za 10 miliona godina, kada sva geološka aktivnost bude prestala, ova depresija će iza sebe ostaviti suv basen koji će se u jednom trenutku ispuniti vodom i formirati novi okean.

9. Veliki udar, 100 miliona godina

Imajući u vidu sadržajnu istoriju Zemlje i relativno veliki broj anarhičnih stena koje plutaju unaokolo u svemiru, sa svojom osvetničkom namerom, predviđa se da će u narednih 100 miliona godina Zemlja doživeti još jedan masivni udar koji bi se mogao porediti sa Kreda-Tercijar izumiranjem od pre 65 miliona godina. Ovo je naravno loša vest za bilo koji oblik života na Zemlji. Iako neke vrste neće preživeti, sam udarac će verovatno označiti i kraj ere sisara, tj kraj ere kenozoika. Ovo će podrazumevati novo doba složenih životnih oblika. Ko zna kakve forme života će cvetati na ovoj novoj, očišćenoj Zemlji? Možda ćemo jednoga dana deliti univerzum sa inteligentnim beskičmenjacima ili vodozemcima. Za sada je naša mašta jedina stvar koja nas može ograničiti kada se radi o budućim predikcijama.

8. Pangea Ultima, 250 miliona godina

U narednih 50 miliona godina, Afrika koja se već 40 miliona godina polako pomera ka severu, će konačno početi da se sudara sa južnim delom Evrope. Ovaj pokret će u roku od 100 miliona godina zapečatiti Sredozemno more i formirati hiljade kilometara novih planinskih venaca. Australija i Antarktik će takođe želeti da budu deo ovog novog superkontinenta, te će nastaviti svoj put pomeranja ka severu kako bi se spojili sa Azijom. Nasuprot ovome, Amerika će nastaviti ka svom zapadnom pravcu krećući se prema Aziji, daleko od Evrope i Afrike.

Šta će se dalje dešavati je pitanje za debatu. Veruje se da će doći do formiranja subdukcionih zona kako Atlantski okean bude rastao i to baš na zapadnoj granici. Ovo će dovesti do povlačenja atlantskog dna u dubinu zemlje što se obrnuti pravac kojim Amerikanci putuju prisiljavajući ih da se usmeravaju ka ističnoj granici evroazijskog superkontinenta, i sve to za oko 250 miliona godina. Ukoliko se ovo ne desi možemo očekivati da će Amerikanci nastaviti svoj put dalje ka zapadu, sve dok se ne spoje sa Azijom. U svakom slučaju možemo se radovati formiranju novog hiperkontinenta, Pangea Ultima, i to 500 miliona godina kasnije nakon poslednjeg superkontinenta pod istim imenom.

7. Eksplozija gama zraka, 600 miliona godina

Pored velikih udara sa kojima se suočava na svakih 100 miliona godina, Zemlja će se takođe morati suočiti sa eksplozijom neverovatno retkih gama zraka, odnosno sa potocima ultra visokog energetskog zračenja koje se karakteristično emituje nakon supernove. Iako smo svakodnevno izloženi slabim gama zracima, eksplozija koja bi došla iz obližnjeg sistema, u krugu od 6500 svetlosnih godina udaljenosti, bi imala potencijal da uništi sve što joj se nađe na putu.

Sa većom količinom energije nego što će Sunce emitovati za čitav svoj život, u roku od jednog minuta ili čak sekunde, eksplozija gama zraka može mirno opustošiti velike delove ozonskog omotača Zemlje, uzrokujući na taj način radikalne klimatske promene i ekološke štete, uključujući i masovna izumiranja. Neki veruju da je eksplozija gama zraka uzrokovala drugi najveći događaj masovnog izumiranja u istoriji, Ordovician-Silurian, i to pre 450 miliona godina čime je iskorenjeno skoro 60% života na Zemlji. Kao i sve u astronomiji, teško je predvideti kada će tačno određeni događaji dovesti do ovakve ekspoziije gama zraka, iako su procene da ovo možemo očekivati za nekih 0,5 do 2 milijarde godina.

6. Nenaseljenost, 1.5 milijarda godina

Kako se Sunce bude progresivno zagrevalo, Zemlja će, konačno u jednom trenutku, ležati van svoje naseljive zone – suviše blizu užarenom Suncu. Do ovog trenutka, gotovo svi oblici života na Zemlji će iščeznuti, osim onih najotpornijih. Okeani će u potpunosti presušiti, ostavljajući samo pustinje preostalog spaljenog zemljišta. Kako vreme bude prolazilo, a temperature rasle, Zemlja može krenuti putem Venere, pretvarajući se u toksičnu pustoš, zagrevajući se do tačke ključanja od različitih otrovnih metala. Ono što bude ostalo od čovečanstva biće prinuđeno da se preseli kako bi opstalo. Na svu sreću, do ovog trenutka, Mars će već ležati u svojoj naseljivoj zoni, tako da će moći pružiti utočište preostaloj ljudskoj civilizaciji.

5. Nestanak magnetnog polja, 2.5 milijarde godina

Mnogi veruju, na osnovu došadašnjeg razumevanja zemljinog jezgra, da u naredne 2,5 milijarde godina, zemljino jezgre više neće biti tečno već smrznuto. Kako se jezgro bude hladilo, zemljino magnetno polje će početi polako da se raspada, sve dok konačno ne prestanu da postoje zajedno. Bez magnetnog polja da je štiti od opakih solarnih vetrova, Zemljina atmosfera bi postepemno ostala bez svojih značajnih jedinjenja, kao što je npr. ozon, dok na kraju ne bi ostali samo fragmenti njenog nekadašnjeg postojanja. Sa atmosferom poput Venerine, jalova Zemlja će osetiti punu snagu solarnog zračenja koje će, već ionako negostoljubivo zemljište, učiniti još negostoljubivijim.

4. Sudar unutrašnjih solarnih sistema, 3.5 milijarde godina

Za oko 3,5 milijarde godina postoji mala, ali značajna verovatnoća, da se orbita Merkura izduži dovoljno da preseče put Venere. Iako trenutno ne možemo predvideti šta će se zapravo dogoditi kada do ovoga dođe, najbolji mogući scenario jeste taj da će Merkur biti uništen od strane Sunca ili od strane svog velikog brata, Venere. Najgori mogući scenario? Pa, može doći do sudara Zemlje sa nekom od drugih velikih planeta koje nisu gasovite, čije bi se orbite radikalno destabilizovale usled ovog prestupa Merkura. Ukoliko unutrašnji solarni sistem nekako ostane netaknut, u roku od 5 milijardi godina orbita Marsa će se ukrstiti sa putanjom Zemlje, stvarajući još jednom recept za katastrofu.

3. Novo noćno nebo, 4 milijarde godina

Kako godine budu prolazile, život na Zemlji će imati zadovoljstvo da prisustvuje i posvedoči o stvaranju i rastu Andromeda galaksije na našem noćnom nebu. Formiranje ove savršeno spiralne galaksije će istinski biti veličanstven prizor za videti koji neće trajati večno. Tokom vremena, ova novonastala galaksija će se drastično izobličiti usled spajanja Mlečnog puta i same Andromede, što će ostatak stabilne zvezdane arene baciti u haos. Iako je direktna koalizija sa astronomskim telima malo verovatna, ipak postoji određena verovatnoća da naš solarni sistem bude katapultiran i izbačen u ambis univerzuma. Kako god bilo, naše noćno nebo će, makar privremeno, biti ukrašeno trilionima novih zvezda.

2. Prsten krhotina, 5 milijardi godina

Iako se Mesec svake godine od nas udaljava za 4 cm, jednom kada Sunce bude ušlo u svoju fazu crvenog džina, velika je verovatnoća da će se ovaj trend obustaviti. Dodatna sila naše glomazne zvezde koja deluje na Mesec će biti dovoljna da izazove mesečevo obrušavanje na  Zemlju. Jednom, kada Mesec dostigne svoju Rošeovu granicu, počeće da se raspada kako plimske sile budu prevazilazile silu gravitacije koja drži ovaj satelit. Nakon ovoga, moguće je da će krhotine formirati prsten oko Zemlje, davajući prijatan pogled na noćno nebo, sve dok se konačno ne obruši na Zemlju, nakon više miliona godina.

Ukoliko se ovo ne desi postoji drugi scenario po kojem se Mesec može vratiti svom roditelju. Ukoliko Zemlja i Mesec nastave da postoje u svom sadašnjem obliku, u okviru svojih neremećenih orbita, za oko 50 miliona godina Zemlja će postati plimski zaključana od strane Meseca. Ubrzo nakon ovoga, mesečeva obritalna visina će početi da opada, dok će se zemljina rotaciona brzina rapidno povećavati. Ovaj proces će se nastaviti sve dok Mesec ne dostigne svoju Rošeovu granicu i ne raspadne se, formirajući prsten oko Zemlje.

1. Uništenje, vreme nepoznato

Verovatnoća da Zemlja bude uništena u narednih par desetina milijardi godina je velika. Da li od strane hladnih čeljusti neke nestašne planete ili od zagrljaja našeg umirućeg Sunca, nesporno je da će to biti prilično tužan trenutak za svakog preživelog čoveka. Nadajmo se samo da Zemlja neće doživeti tužnu sudbinu da sama luta hladnim svemirskim dubinama, pošto bude izbačena iz svog matičnog sistema.


Izvor: Listverse

Povezane Vesti:

1 Komentar

  1. Arsenije Dangubić

    Ništa od ovoga napisanoga neće se desiti, jer će mnogo prije toga biti konačni Sud Božji i Drugi Hristov Dolazak, kada će nastati potpuno Novo Nebo i Nova Zemlja koju će naslijediti svi koji budu spašeni u Hristu !!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.